Витешке борбе и дамска снага у Католичкој порти

Упркос оштром и хладном ветру, на средњовековни дух није остао имун ниједан Новосађанин или туриста који је туда пролазио, с обзиром на то да је порта била уоквирена шаторима пред којима су били изложени витешки реквизити, мачеви и оклопи, бацачи ватре, а неки су стајали у реду не би ли се опробали и на стреличарским полигонима. 

– Ово је први пут да се у срцу Новог Сада организује Међународни витешки турнир с више од 70 учесника – рекао је председник Удружења „Бели витезови” Вишеслав Петковић. – Град је препознао потенцијал ове приче и искрено сви верујемо да ћемо следеће године имати комплетан Трг у средњовековној слици и да ће фестивал трајати три дана јер се ове године, нажалост, реализује само данас.

Председник Удружења за очување старих заната и вештина „Бели орлови” Бојан Тасић рекао је да је њихов циљ представљање величанствене историје ових простора данашњој публици. Стога се током фестивала представља средњовековна историја Србије и однос наше земље с Европом и после средњег века.

– Тематика фестивала је средњовековна историја од 12. до 15 века, али из године у годину ћемо се настављати, све до почетка 18. века, тако да се повезујемо с околним земљама, с којима смо у то време имали одличну сарадњу – каже Тасић. – Имамо госте из Мађарске, Румуније и Хрватске, а њихови борци су приказали своје умеће у средњовековној вештини борбе. Такође смо имали интерактивне радионице везења, ковања, оклопарске и оружарске радионице, али и стреличарско двориште, да би се сви заинтересовани могли опробати у средњовековном стреличарству.

Осим тога, како каже, организован је и безбедан вид мачевања за најмлађе. Како је рекла Ана Јечменица из Удружења „Бели орлови”, таквим фестивалима и разним радионицама покушавају да упознају ширу јавност са животом из тог периода, када је суштински Србија била најјача. Осим радионица и трибина, суграђани су могли да виде како је изгледао накит тога времена, средњовековне одежде, торбице и све производе од коже, рогове за пиће и слично.

– Све је аутентично, ради се по тачним нацртима из тог периода, а сва наша одећа је такође аутентична и ради се по кројевима који су се користили у наведеном периоду – казала је Ана Јечменица, додавши да су коришћени природни материјали, попут свиле, лана, вуне и памука јер су се они употребљавали у то време.

И. Бакмаз