Viteške borbe i damska snaga u Katoličkoj porti

Uprkos oštrom i hladnom vetru, na srednjovekovni duh nije ostao imun nijedan Novosađanin ili turista koji je tuda prolazio, s obzirom na to da je porta bila uokvirena šatorima pred kojima su bili izloženi viteški rekviziti, mačevi i oklopi, bacači vatre, a neki su stajali u redu ne bi li se oprobali i na streličarskim poligonima. 

– Ovo je prvi put da se u srcu Novog Sada organizuje Međunarodni viteški turnir s više od 70 učesnika – rekao je predsednik Udruženja „Beli vitezovi” Višeslav Petković. – Grad je prepoznao potencijal ove priče i iskreno svi verujemo da ćemo sledeće godine imati kompletan Trg u srednjovekovnoj slici i da će festival trajati tri dana jer se ove godine, nažalost, realizuje samo danas.

Predsednik Udruženja za očuvanje starih zanata i veština „Beli orlovi” Bojan Tasić rekao je da je njihov cilj predstavljanje veličanstvene istorije ovih prostora današnjoj publici. Stoga se tokom festivala predstavlja srednjovekovna istorija Srbije i odnos naše zemlje s Evropom i posle srednjeg veka.

– Tematika festivala je srednjovekovna istorija od 12. do 15 veka, ali iz godine u godinu ćemo se nastavljati, sve do početka 18. veka, tako da se povezujemo s okolnim zemljama, s kojima smo u to vreme imali odličnu saradnju – kaže Tasić. – Imamo goste iz Mađarske, Rumunije i Hrvatske, a njihovi borci su prikazali svoje umeće u srednjovekovnoj veštini borbe. Takođe smo imali interaktivne radionice vezenja, kovanja, okloparske i oružarske radionice, ali i streličarsko dvorište, da bi se svi zainteresovani mogli oprobati u srednjovekovnom streličarstvu.

Osim toga, kako kaže, organizovan je i bezbedan vid mačevanja za najmlađe. Kako je rekla Ana Ječmenica iz Udruženja „Beli orlovi”, takvim festivalima i raznim radionicama pokušavaju da upoznaju širu javnost sa životom iz tog perioda, kada je suštinski Srbija bila najjača. Osim radionica i tribina, sugrađani su mogli da vide kako je izgledao nakit toga vremena, srednjovekovne odežde, torbice i sve proizvode od kože, rogove za piće i slično.

– Sve je autentično, radi se po tačnim nacrtima iz tog perioda, a sva naša odeća je takođe autentična i radi se po krojevima koji su se koristili u navedenom periodu – kazala je Ana Ječmenica, dodavši da su korišćeni prirodni materijali, poput svile, lana, vune i pamuka jer su se oni upotrebljavali u to vreme.

I. Bakmaz