Варошки споменар: "Задружни архив" - гласило задружних организација
По устаљеном тридесетогодишњем обичају, 1. новембар сам провео с друштвом из Карловачке гимназије. Повод је био један „од два” Дана школе јер уз тај датум, наша дружина из КБ разреда редовна окупљања
има и 15. марта (тзв. Стари дан школе). Некада смо, служећи редовни војни рок, расути по републикама тадашње СФРЈ, узимали редовна и ванредна одсуства да бисмо се окупили на, за нас, значајан датум.
Лично, те две године доживљавам као најлепше, верујем да и већина друштва мисли слично те оваква окупљања увек користимо да евоцирамо успомене на средњошколске дане, али и драге људе којих више нема. Најбољи пријатељи нас библиотекара из других смерова били су архивари, прецизније – архивски помоћници. Није било краја нашем надмудривању, али је у основи поента увек била добро расположење.
А када је о архиварима реч, прочитах недавно сажету сторију о „Задружном архиву”. Реч је часопису истоименог – Задружног архива, који је излазио периодично између 1953. и 1959. године. Уредник је био Велимир Марјановић, штампао га је „Змај”, односно „Будућност”, а укупно је објављено седам бројева.Бавио се историјским темама, махом задружним организацијама у Војводини.
Обрађивао је и економске, политичке и социјалне прилике из прошлости на овдашњим просторима.Чланци, прилози, прикази и расправе имали су извесно време снажан одјек у јавности, попут текстова Триве Крстоношића, који је писао о првим земљорадничким задругама код Срба у Војводини, о осталим српским привредним задругама, о везама Светозара Марковића са задружним организацијама, о улози Јаше Томића у задружном покрету. Ништа мање пажње нису изазивале ни стручни текстови Николе Гаћеше, Лазара Ћелапа, Михаила Вучковића, Бранка Перуничића...
С. Савић