Успенска црква добија порту и парохијски дом
Успенска црква, један од три споменика културе од изузетног значаја на територији града, на путу је да поново добије порту у правом смилу те речи и парохијски дом, без којих је остала због изградње Српског народног позоришта.
Правни основ за исправљање те неправде садржан је у Одлуци о изменама и допунама Плана детаљне регулације зоне заштићеног старог градског језгра у Новом Саду, донетој на последњем заседању градског парламента, којом се то предвиђа. По речима настојатеља Успенске цркве протопрезвитера Жељка Латиновића, у најбољем случају градња ограде и палионице свећа могла би почети на јесен, али би реалније било очекивати да се то догоди од пролећа, пошто је потребно обавити и археолошка ископавања.
„Пројекат је делом урађен, а по његовом завршетку следи добијање дозволе за градњу ограде с палионицом“, каже свештеник Жељко.“ Наш план је да се почне од ограде и палионице и паралелно ради унутар и изван цркве, што није нимало једноставан задатак, будући да се око храма налазе гробови који нису измештени на Успенско гробље. Ту је и одређен број надгробних плоча значајних личности града и народа. Потребно је уклонити и три велике старе липе које угрожавају цркву и заменити их неким другим стаблима.“
Како каже отац Жељко, улаз у порту биће с јужне стране, наспрам јужних врата цркве, која су, стицајем околности, близу пола века била затворена и служила као остава због рушења парохијског дома, али ће бити задржан и садашњи са западне стране. И северна врата коришћена су од губитка парохијског дома као остава, а захваљујући прилозима грађана, седамдесетих је у звонику отворена канцеларија у којој се налазе књиге и старе фотографије, пренете из парохијског дома.
„Намера нам је да јужним вратима вратимо првобитну намену, чиме ће се повећати и безбедност људи у цркви јер би у том случају двоје врата било проходно“, напомиње свештеник Латиновић. „Палионица с продавницом свећа и магацином била би нешто даље од улаза у порту јер на том месту не би заклањала цркву. Први корак нам је, наравно, ограђивање остатка старе порте, која била много већа и имала и башту на месту данашњег монтажно-демонтажног паркинга, који је као такав задржан у Плану детаљне регулације, али би улаз био кроз Улицу Јосифа Руњанина, а излазило би се истим путем као сада, на Трифковићев трг. Простор који је намењен улазу у паркинг планиран је за градњу парохијског дома, а то је посао који нам предстоји у догледно време и који подразумева низ других потеза.“
Свештеник Латиновић подсећа на то да су због изградње СНП-а срушени делови старе Јеврејске и Успенске улице, порта Успенске цркве смањена с 3.880 квадратних метара на 1.341 и порушен стари парохијски дом, грађен 1907. Парохијски дом одузет је цркви 1968, а средином седамдесетих година је срушен, да би 1979/80. то било учињено и с оградом. Упркос свим настојањима свештенослужитеља да се храм на прави начин заштити, огради и сачува, и обећањима надлежних, до сада се то није догодило.
„У том периоду ипак нешто јесте учињено, мада се делотворност сада може довести у питање због тога што је палионица свећа премештена унутар звоника па дим чади све, а то је чишћење и заштита иконостаса, икона и зидног сликарства, који су рад Јанка Халкозовића, Василија Остојића и Јована Поповића“, додаје отац Жељко.
Како ствари стоје, после више деценија Успенска црква коначно ће добити одговарајуће услове за обављање своје свете службе и достојанствен боравак свештенства, верника и посетилаца.
З. Милосављевић
Пронађени стара ограда и капија
Звучи готово невероватно, али иако је прошло 37 година од рушења ограде око Успенске цркве, лане је нађен њен део као и капија, која је у међувремену рестаурирана и спремна за враћање када нова ограда буде подигнута.
– Било је то велико изненађење за нас када смо је пронашли јер у свим старим списима стоји да је склоњена и однета у непознатом правцу, како је и гласила директива да се пред долазак значајних личности пред отварање позоришта багерима све сруши, поравна и баци на депонију циглане на Tranyamеntu – каже отац Жељко. – По свему судећи, из одређених разлога то се није догодило и наша је жеља да, ако успемо, део те старе ограде уградимо у нову.
Две иконе Пресвете Богородице Елеусе
Успенска црква, каже отац Жељко, једини је објекат у Новом Саду који је остао такав какав је грађен, с комплетним ентеријером – иконостасом, иконама, троновима, дрвенаријом, зидним сликарством из доба када је грађен, а то је 1765. године. Није страдала у гранатирању током Мађарске буне, за разлику од осталих које су уништене или оштећене. Успенска црква је, по његовим речима, најпосећенија у граду. Ту се чувају две вредне иконе из 16. века донете у време Сеобе – Пресвете Богородице Елеусе (милостиве) каквих нема на ширем подручју.