Uspenska crkva dobija portu i parohijski dom
Uspenska crkva, jedan od tri spomenika kulture od izuzetnog značaja na teritoriji grada, na putu je da ponovo dobije portu u pravom smilu te reči i parohijski dom, bez kojih je ostala zbog izgradnje Srpskog narodnog pozorišta.
Pravni osnov za ispravljanje te nepravde sadržan je u Odluci o izmenama i dopunama Plana detaljne regulacije zone zaštićenog starog gradskog jezgra u Novom Sadu, donetoj na poslednjem zasedanju gradskog parlamenta, kojom se to predviđa. Po rečima nastojatelja Uspenske crkve protoprezvitera Željka Latinovića, u najboljem slučaju gradnja ograde i palionice sveća mogla bi početi na jesen, ali bi realnije bilo očekivati da se to dogodi od proleća, pošto je potrebno obaviti i arheološka iskopavanja.
„Projekat je delom urađen, a po njegovom završetku sledi dobijanje dozvole za gradnju ograde s palionicom“, kaže sveštenik Željko.“ Naš plan je da se počne od ograde i palionice i paralelno radi unutar i izvan crkve, što nije nimalo jednostavan zadatak, budući da se oko hrama nalaze grobovi koji nisu izmešteni na Uspensko groblje. Tu je i određen broj nadgrobnih ploča značajnih ličnosti grada i naroda. Potrebno je ukloniti i tri velike stare lipe koje ugrožavaju crkvu i zameniti ih nekim drugim stablima.“
Kako kaže otac Željko, ulaz u portu biće s južne strane, naspram južnih vrata crkve, koja su, sticajem okolnosti, blizu pola veka bila zatvorena i služila kao ostava zbog rušenja parohijskog doma, ali će biti zadržan i sadašnji sa zapadne strane. I severna vrata korišćena su od gubitka parohijskog doma kao ostava, a zahvaljujući prilozima građana, sedamdesetih je u zvoniku otvorena kancelarija u kojoj se nalaze knjige i stare fotografije, prenete iz parohijskog doma.
„Namera nam je da južnim vratima vratimo prvobitnu namenu, čime će se povećati i bezbednost ljudi u crkvi jer bi u tom slučaju dvoje vrata bilo prohodno“, napominje sveštenik Latinović. „Palionica s prodavnicom sveća i magacinom bila bi nešto dalje od ulaza u portu jer na tom mestu ne bi zaklanjala crkvu. Prvi korak nam je, naravno, ograđivanje ostatka stare porte, koja bila mnogo veća i imala i baštu na mestu današnjeg montažno-demontažnog parkinga, koji je kao takav zadržan u Planu detaljne regulacije, ali bi ulaz bio kroz Ulicu Josifa Runjanina, a izlazilo bi se istim putem kao sada, na Trifkovićev trg. Prostor koji je namenjen ulazu u parking planiran je za gradnju parohijskog doma, a to je posao koji nam predstoji u dogledno vreme i koji podrazumeva niz drugih poteza.“
Sveštenik Latinović podseća na to da su zbog izgradnje SNP-a srušeni delovi stare Jevrejske i Uspenske ulice, porta Uspenske crkve smanjena s 3.880 kvadratnih metara na 1.341 i porušen stari parohijski dom, građen 1907. Parohijski dom oduzet je crkvi 1968, a sredinom sedamdesetih godina je srušen, da bi 1979/80. to bilo učinjeno i s ogradom. Uprkos svim nastojanjima sveštenoslužitelja da se hram na pravi način zaštiti, ogradi i sačuva, i obećanjima nadležnih, do sada se to nije dogodilo.
„U tom periodu ipak nešto jeste učinjeno, mada se delotvornost sada može dovesti u pitanje zbog toga što je palionica sveća premeštena unutar zvonika pa dim čadi sve, a to je čišćenje i zaštita ikonostasa, ikona i zidnog slikarstva, koji su rad Janka Halkozovića, Vasilija Ostojića i Jovana Popovića“, dodaje otac Željko.
Kako stvari stoje, posle više decenija Uspenska crkva konačno će dobiti odgovarajuće uslove za obavljanje svoje svete službe i dostojanstven boravak sveštenstva, vernika i posetilaca.
Z. Milosavljević
Pronađeni stara ograda i kapija
Zvuči gotovo neverovatno, ali iako je prošlo 37 godina od rušenja ograde oko Uspenske crkve, lane je nađen njen deo kao i kapija, koja je u međuvremenu restaurirana i spremna za vraćanje kada nova ograda bude podignuta.
– Bilo je to veliko iznenađenje za nas kada smo je pronašli jer u svim starim spisima stoji da je sklonjena i odneta u nepoznatom pravcu, kako je i glasila direktiva da se pred dolazak značajnih ličnosti pred otvaranje pozorišta bagerima sve sruši, poravna i baci na deponiju ciglane na Tranyamentu – kaže otac Željko. – Po svemu sudeći, iz određenih razloga to se nije dogodilo i naša je želja da, ako uspemo, deo te stare ograde ugradimo u novu.
Dve ikone Presvete Bogorodice Eleuse
Uspenska crkva, kaže otac Željko, jedini je objekat u Novom Sadu koji je ostao takav kakav je građen, s kompletnim enterijerom – ikonostasom, ikonama, tronovima, drvenarijom, zidnim slikarstvom iz doba kada je građen, a to je 1765. godine. Nije stradala u granatiranju tokom Mađarske bune, za razliku od ostalih koje su uništene ili oštećene. Uspenska crkva je, po njegovim rečima, najposećenija u gradu. Tu se čuvaju dve vredne ikone iz 16. veka donete u vreme Seobe – Presvete Bogorodice Eleuse (milostive) kakvih nema na širem području.