„Уметници. Сад!”: Енергија културе против летаргије и страха

По речима координаторке мреже културних станица из Фондације „Нови Сад 2021” Виолете Ђерковић, кроз две форме пријаве (конкурс и позив) одзив је био више него добар, а с обзиром на то да су дела представљена на друштвеним мрежама културних станица, имала су више од 34.000 прегледа.

– Форма позива је била намењена самосталним уметницима, те су могла аплицирати само физичка лица, а одабрали смо 22 пројекта, док је конкурс био намењен организацијама, и ту смо одобрили 42 уметничка дела – казала је Виолета Ђерковић. – Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” је, у тренутку када смо били под најјачим дејством корона-ситуације, разумела да је потребно да сектор културе буде проактиван и да комбинацију летаргије, страха и неизвесности продрмамо и пружимо подршку нашим локалним уметницима. Нисмо циљали на пружање финансијске подршке, већ оне која је за њих саме најприхватљивија: подршке кроз рад. То им је у том тренутку највише недостајало, о чему сведоче резултати у одзиву, раду и реализацији пројеката.

Како је навела, претежно су се јављали млади уметници, али су у структури извођача имали и реномиране уметнике с наше сцене, којима је у том трентутку био потребан простор за извођење. Сада, из крајње перспективе, када су близу завршетка реализације свих уметничких презентација, може се закључити да је идеја била пун погодак, а готово сви уметници су се сложили да је позив био важан импулс за деловање, у ситуацији у којој смо сви били помало изгубљени и збуњени.

Трибина о књижевној сцени

По речима Виолете Ђерковић, остало је да се реализује још неколико пројеката, а један од њих је трибина с освртом на књижевну сцену Новог Сада, у којој ће учествовати Слободан Тишма. То ће бити део платформе „Каледиоскопа”, који почиње у септембру и релизоваће се у Културној станици „Свилара”. Биће организовани аутореферентни пројекти Луке Кулића „75.000 вредност уметничког дела”.

– Уметник директно реферише на формулацију позива и покушава кроз неки критички осврт да утврди какве су тренутне околности на нашој културној сцени, али и другим, и шта то дефинише вредност уметничког дела и уметничког рада – каже наша саговорница. – То ће такође бити одржано у септембру у КС „Свилара”. Део презентације чиниће и аукција, на којој ће уметник понудити своје једно дело и „ин виво” проверити која је вредност уметничког рада.

– Било је важно одржати континуитет културних активности током пандемије коронавируса, можда истражити неке нове могућности деловања и презентације културних активности – прича наша саговорница. – Та дела су алтернативни формати презентације уметничког рада, кроз онлајн моделе рада. Не желимо да заменимо непо­сред­ни контакт публике с уметни­чким делом и извођењем. То је немогуће. Једноставно, било је потребно дати прилику нашим уметницима да раде у тим тешким околностима. Када се у реализацију пројеката укључи стотинак уметника с локалне сцене и када имате читав тим људи с наше стране који им у томе пружа продукцијску и медијску подршку, добијате покретање огромне енергије у остваривању концепта културе. Ако је негде требало да се пружи та врста подршке култури, мислим да је то у Новом Саду, као Европској престоници културе.

По њеним речима, важно је нагласити да је пројекат „Уметници. Сад!” више био намењен самим уметницима као по­дршка њиховом раду, него публици, иако сви с нестрпљењем ишчекују публику у физичком смислу. Осим саме прилике да раде, извођачима је значило то што је видљивост онлајн садржаја, приказаних у виду презентације, била велика.

– Већину пројеката смо реализовали кроз теме које нису биле другачије у односу на редовне околности, када нема пандемије, у виду представа, изложби, концерата... – казала је Виолета  Ђерковић. – Имали смо и неке садржаје који су директно реферисали ситуацију у којој смо због коронавируса. Треба нагласити да су позив и конкурс извођени у просторима културних станица, које су један нов, флексибилнији начин деловања у култури у односу на начин рада у културним институцијама. Нама је лакше да се прилагодимо променама које се дешавају у тренутку. То је било огромно искуство, из којег смо сви, па и ми, као подршка уметницима у продукцији и реализацији, много научили, пре свега како комуницирати с публиком у овим околностима.

„Идеа” подржала идеју

Како нам је рекла Виолета Ђерковић, компанија „Меркатор-С”, нама познатија као „Идеа”, подржала је идеју о пружању подршке локалним уметницима да уопште добију прилику да раде у овом тренутку који је за њих тежак. „Идеа” је међу првима препознала вредност онога што са собом носи деловање у пољу културе.

– Још од кандидатуре Новог Сада за Европску престоницу цултуре, „Идеа” је подршка самом пројекту јер верујемо да је то један од најлепших начина за промоцију града, уметника који овде живе и културних догађаја који се овде организују – рекла је директорка маркетинга „Меркатор-С” Наташа Павловић. – Нисмо само спонзори Фондације већ смо промотери вредности за које се она залаже, што смо показали креирајући кампању за промоцију пројекта „Уметници. Сад!” јер смо сматрали да и ми морамо да дамо подршку, не би ли што више Новосађана, нарочито млађе популације, разумело колико је такав пројекат важан за Нови Сад. Наша подршка развоју локалне уметничке сцене ће бити још конкретнија и значајнија, све с циљем да Нови Сад, и након године титуле Европске престонице културе, то и остане.

Одабрани су концептуални пројекти, врло иновативни и небични, попут представљања филозофских концепата кроз визуелне формате у Културној станици „Еђшег”. Креатор је уметник и филозоф Ненад Ланчушки. Осим тога, пројекти су били и визуелне, мултимедијалне природе, реализовани у форми видео-инсталација, перформанса и слично.

– Дијапазон уметничких израза је био врло широк и мислим да смо имали готово све – искрена је наша саговорница. – Организовали смо и трибине посвећене положају младих уметника на сцени, а имале су и осврт на оно што представља услове за рад пре свега младих уметника. Представа „Папа Јована”, коју су продуцирали и извели млади уметници из Новог Сада, имала је 8.000 прегледа, што у живом извођењу вероватно никада не би имали. Имали смо и извођење младог уметника с Академије Андреја Хложана, који се представио ауторском изложбом на Клиси. Он је реферисао на тему заједница које су мало удаљене од центра, као и шта значи довођење културе у такву страну и шта значи развој културне станице у таквим околностима. Сви садржаји које смо радили су, иначе, видљиви на нашим каналима комуникације попут друштвених мрежа културних станица.

С друге стране, како каже, ту су били и афирмисани уметници, попут Ирене Јосифоске, која се представила изведбом концерта, док су глумица Емина Елор и њена екипа у „Еђшегу” излагале поезију на мађарском језику, што је важно у контексту интеркултуралности.

И. Бакмаз