Улица Јевреја, занатлија и трговаца
Међу најстарије улице у Новом Саду сврстава се Јеврејска, која је на плану града из 1745. године уцртана као део (Осијечке) Футошке улице, и у то време протезала се све до данашњег Трга слободе.
Како објашњава директор Историјског архива Града Петар Ђурђев, Јеврејска улица, понекад називана и Мала футошка, своје име је добила након што је Нови Сад 1748. године добио статус слободног краљевског града и када је наложено да градске власти морају да обезбеде посебан кварт у ком ће живети Јевреји.
– На седници Магистрата 18. октобра 1748. године одобрено је продужење рока продаје јеврејских кућа у осталим деловима града, као и куповина објеката од власника у делу Футошке улице, која ће касније променити назив у Јеврејску – каже Ђурђев. – Према попису из 1780. године, од 38 власника кућа, у 15 су били Јевреји, што значи да нису само они насељавали тај сокак. Улица је име по тој националној заједници носила све до тридесетих година прошлог века, када је промењено у Краља Петра Другог, заједно с остатком Футошке. Између 1941. и 1944. године, за време Другог светског рата, понела је име по истакнутом мађарском војводи Ференцу Другом Ракоцију. Од 1944. до 2000. године звала се Улица ЈНА, и то све до касарне на Футошком путу, а одатле најпре Булевар Едварда Кардеља, а потом Булевар револуције.
У њој је становала неколицина знаменитих Новосађана и била је позната по бројним трговинским и занатским радњама. Саобраћај се одвијао углавном фијакерима, те је од 1901. до 1911. године туда пролазио омнибус, а до 1958. године и електрични трамвај.
Пета синагога у Новом Саду
Новосадска синагога једна је од четири које постоје данас у Србији. Грађена је у периоду од 1906. до 1909. године, а пројектовао ју је мађарски архитекта Липот Баумхорн. То је пета синагога која је изграђена у историји Новог Сада, а подигнута је на месту старе која је саграђена 1826. године. Карактерише је укрштање различитих стилова и веома подсећа на сегединску. На улазу стоји натпис „Нека ова кућа буде дом молитава за све народе”.
– Власник куће под бројем два био је господар Јеврем Обреновић, а осим њега, у тој кући је становала и 1852. године преминула, кнегиња Љубица, жена кнеза Милоша Обреновића, који је такође тамо повремено боравио – објашњава Ђурђев. – Међу знаменитијим личностима би је и Александер Шосбергер, чији је унук, Георг Шосбергер, био познати лекар, а праунук први управник Градске болнице 1909. године. Ту је живела и Јудита Хоровиц, борац за женска права. Нажалост, за време рације многи Јевреји из те улице су изгубили живот, а они који су преживели ужасе одселили се су у тада новоформирану државу Израел.
Међу млађим генерацијама потпуно је непознато да је Јеврејска улица пре четири или пет деценија, због развоја града, променила свој правац. Великим урбанистичким радовима седамдесетих и осамдесетих година прошлог века она је скраћена, а новоизграђени продужетак Булевара Михајла Пупина пресекао је Јеврејску улицу, те је на њеном делу, који се налазио ближе центру града, формиран Позоришни трг, док је за потребе изградње зграде Српског народног позоришта порушен део кућа. Булевар ослобођења пресекао је Футошку улицу, због чега је Футошка пијаца, која се до тада налазила негде на средини трасе новог булевара, померена у Јеврејску улицу.
С. Ковач