Тако су се и станари Улице Надежде Петровић 1 удружили и на иницијативу станарке Зорице Мишић помогли свом комшији са инвалидитетом Жељку Арацком, који се отежано креће уз помоћ штака. Наиме, након више деценија, направили су му ограду која ће му служити као ослонац да пређе растојање пута од улаза до првог паркинг места до зграде, које је иначе резервисано само за њега и обележено адекватним знаком.
– Веома сам захвалан мојим комшијама што мисле о потребама других људи, можда и у моментима када ни сами нису у завидним позицијама – истакао је Арацки. – Када вам у животу неко нешто олакша, то свакако много значи и колико се год можда мала дела чинила безначајна, мени је драго што имам људе око себе на које могу увек да се ослоним, па чак и када то не тражим.
Како су нам кошије посведочиле, постојала је иницијатива да се Жељку помогне и уградњом лифта у зграду, с обзиром на то да живи чак на четвртом спрату, те би му био олакшан и силазак са врха зграде ка приземљу. Нажалост, та идеја није спроведена, јер за сада не постоје могућности за тако нешто.
– Предлог је био одличан и драго ми је што су сви станари били за реализацију – рекла је Зорица Мишић која је иначе, каже, пуна идеја, па се гласањем на Скупштини станара углавном већином оне и прихвате. – Драго ми је што је наш комшија добио ограду уз помоћ које ће моћи лакше да дође до свог аутомобила. Жао ми је само што се тога нисам раније сетила.
Ограда је гвоздена коју је донирао комшилук, а заједнички станарски новац је дат за руке мајсторима, како би се она и поставила.
Текст и фото: И. Бакмаз
