Ученички пројекти на којима би и стручњаци позавидели

Као резултат тога, ђаци годинама нижу успехе на многим такмичењима.

У кабинетима осим савремене опреме “крије” се велики број робота, машина и иновација на којима би и стручњаци позавидели. Ко год се нађе у друштву ових момака и девојака стећиће утисак да води разговор с младим, талентованим научником, пред којим је светла будућност.

Један од њих је матурант мехатронике Иван Ђорђевић који је са другарима изазвао велико интересовање на недавном Сајму образовања, изложивши електропнеуматски манипулатор, односно роботску руку.

- Ученици наше школе су на Сајму до сада излагали симулације роботских руку, али ми смо желели да прикажем нешто сложеније – поносно је испричао Иван. –Предвиђено је да ученици са смера мехатронике матурски испит полажу на идустријској руци, која кошта од 8.000 до 20.000 евра. Међутим, руку смо толико добро направили да смо одлучили да је користимо и за полагање матурског испита.

Његов школски друг Лука Дуђак додао је су поносни што су успели да, заједничким снагама, усаврше руку и на тај начин помогну школи да уштеди новац. Осим тога, дали су велики допринос, јер ће будуће генерације матураната на њиховом роботу полагати завршни испит.

Роботска рука може да ухвати чашу, да је донесе до пунилице и сипа сок. Како су казали млади творци, с механичке стране, у могућности је да изводи бројне задатке, али је у томе тренутно ограничава програм, због чега ће ускоро бити замењен сложенијим, а “шака” ће бити прилагођена за хватање предмета резличитих облика.

Милош Шовљански који похађа смер процесног управљања модификовао је рад пећи на пелет јачине 12 киловата, који се већ користи у једном домаћинству.

- Пећ је у себи има ложиште и упаљач на дну који пали, због чега се пепео од сагорелог пелета накупљао на њему – испричао је Милош. – Због тога се она морала по хладноћи чистити што што ми није лако падало. Коришћењем „Ардуино“ рачунарске платформе одлучио сам да је усавршим. Поставио сам четкице за чишћење вентилатора који издувава пепео. Све што сада треба да се уради је да се подеси температура на којој ће се пећ угасити, како би била безбедна за чишћење, а четке ураде посао уместо мене.

Иако је изостало интересовање компанија, њихово умеће на Сајму образовања приметили су универзитетски професори и представници Министарсва просвете.

У другом кабинету нашу екипу сачекала је права „изложба“ пројеката на којима марљиво раде и вежбају ђаци ове школе.

Ученик четврте године смера информационих технологија Михајло Савић показао нам је на који начин функционише “Удаљена лабораторија” намењена за вежбање наученог градива из области електротехнике. Вежбе се реализују путем рачунара који контролишу радње на макети која се налази у другој просторији.

- Мери се јачина струје, напона и електричне снаге, а подаци добијени мерењем на једном соларном панелу и на два соларна панела редно и паралелно везана се упоређују и анализирају – појаснио је Михајло додавши да се путем камере може уживо пратити оно што се дешава на макети. – Оваква вежба се иначе реализује путем мобилног „соларног кофера“. Школе које желе да изведу ову вежбу морају да га набаве или да њену демонстрацију закажу месецима унапред.

Професор Бранислав Ушан истакао је да је вежба у „Удаљеној лабораторији“ замена за „соларни кофер“ и да је доступна свима - и школама и појединцима. Лабораторују је до сада користила Техничка школа из Београда, а представљена је и у Словенији.

На први поглед пројекат „Паметно газдинство“ изгледа као обична макета куће с пластеником. На студентској конференцији у Нишу овај рад је освојио другу награду по оцени стручног жирија и осталих ученика. 

Матурант Срђан Михајловић казао је да се “Паметно газдинство“ састоји из пластеника, куће и соларне плоче.

- Максималном и минималном температуром и влажношћу у пластенику се може управљати аутоматски или сервисно – рекао је Срђан. - Сензори на сваких пет секунди мере те вредности, а уколико дође до промене систем их аутоматски регулише како би се поново постигли повољни услови, док у сервисном режиму сами одређујемо када ћемо мењати температуру и влажност. На паметној кући се путем апликације на телефону отварају и затварају гаража и капија, а могу се и укључити светла у просторијама. Најзанимљивији су соларни панели који се самостално окрећу у правцу светла.

У једној од учионица пронашли смо малог робота - четвороточкаша по имену „Снарк“, који поседује вештачку интелигенцију. Ђаци Јован Дожић, Млађен Стојаковић и Ђорђе Јеремијић објаснили су да робот има способност да учи.

- Тренутно зна да прати објекат помоћу камаре, а податци се шаљу на „Ардуино“ рачунарску платформу где се обрађују. Помоћу тих података наш робот одређује димензије предмета и одржава раздаљину – објаснио је Јован Дожић додавши да сличну технологију и принцип рада примењују Насини ровери на Марсу.

Обилазак Електротехничке школе завршили смо упознавањем мале метеоролошке станице, која ради уз помоћ бежичне мреже и може да функционише на великом домету. Мери загађеност и влажност ваздуха, температуру, ниво буке, количину светлости и прашине. 

- Корисна је на изолованим местима где нема интернета, јер податке може да пошаље путем антена на удаљеност од десетак километара – казао је Милош Зељко. - На Сајму иновација била је запажена због једноставног решења слања података без већег одржавања и трошкова.

Силвиа Ковач