У сусрет јубиларном, 10. по реду „Тамбурица фесту“
НОВИ САД: Овогодишњи, јубиларни, 10. по реду „Тамбурица фест“, који ће бити одржан на Тргу слободе од 20. до 24. јуна као поклон Новосађанима уз бесплатан улаз и учешће 600 извођшача из осам земаља, обележиле су и богате активности као увертира у јединствену манифестацију.
Члан Организационог одбора фестивала Драган Јанковић наглашава да је „Тамбурица фест“ много више од фестивала на којем доминира умеће „мајстора пера и жице“, с обзиром на то да су уз неговање традиције и очувања баштине, заступљени и обједињени сви видови уметности, од музике, књижевности, сликарства…
„Фестивал ће ове године бити одржан на Тргу слободе јер желимо да будемо ближи суграђанима, а то је и поклон нашем граду, Европској престоници културе 2021. године“, каже Јанковић.
„С обзиром на то да је у претходних девет година на „тамбурици“ наступило више од 160 оркестара са свих меридијана и да је наступе уметника пратило 500.000 посетилаца, уверени смо да ће и ове године фестивал одисати неговањем баштине и свим пропратним садржајима управо на главном градском тргу. Са богатим активностима, кренули смо још у марту месецу ове године када је представљен „Зборник стручних радова“, први такве врсте, насталих на Међународном скупу у оквиру Конгреса Светске тамбурашке асоцијације. Реч је о књизи са 12 радова еминентних стручњака на четири језика, руском, енглеском, немачком и српском у којој је са разних аспеката сагледана тамбурашка уметност, очување традиције и културе.”
Богатим садржајима и ангажовањем на неговању баштине “Тамбурица фест” је допринео да Нови Сад постане Европска престоница културе. Први пут у историји је урађен зборник таквог типа намењен како ученицима, тако и стручњацима, али и свим љубитељима тамбурашке музике. Реч је о делима стручњака из Србије, Мађарске, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније и Црне Горе, која су први пут обједињена међу корицама као завет буидућим генерацијама.
“Када смо пре 10 година кренули са фестивалом један од циљева био је да тамбураши из кафанских простора заузму концертне дворане, што сада није реткост. Захваљујући нашем раду и промоцији тамбурашке музике тамбураши су учинили свој репертоар разноврснијим и доказали да могу најкоплексније репертоаре да изведу што је и тема зборника“, каже Јанковић и потврђује да је Зборник стручних радова уручен културним и образовним инситуцијама.
После Зборника радова настао је такође јединствен пројекат, дупли ЦД у Студију М Радио Новог Сада, где су снимљене чак 32 песме 15 познатих интерпретатора који су наступали на највећем светском тамбурашком фестивалу у претходних девет година. Своје хитове у пратњи Великог тамбурашког оркестра РТВ Војводине, певали вокални солисти из Србије и региона, Мерима Њагомир, Јелена Розга, Данка Стоиљковић, Ана Бекута, Жељко Бебек, Жељко Samardyić, Звонко Богдан, Маринко Роквић, Халид Бешлић, Зоран Калезић, Нино Величковски, Никола Роквић, Yеnan Лончаревић, Чеда Марковић и група “Легенде“.
“Реч је пројекту, сасвим новом у региону, који носи назив “Пријатељи тамбурице“. То смо потврдили концертом у дворани Задужбине Илије Милосављевића Коларца у Београду, одржаним 30. маја, и на јединствен начин промовисали дупли ЦД. Наступили су најбољи тамбураши на свету уз чију пратњу су врхунски интерпретатори изворне народне музике из Србије и региона награђивани бурним аплаузима препуне Концертне“, наглашава Јанковић.
Посебан доживљај била је изложба поводом 10 година светског музичког фестивала и исто толико одржаних ликовних колонија и контуиниране сарадње два српска Јавна медијска сервиса, РТС и РТВ Војводина, у Галерији РТС у Београду, када је 13. јуна отворена изложба слика насталих на јединственом фестивалу.
„Тамбурица фест“ је у претходној деценији окупио велики број уметника и објединио све видове уметничког израза, а публици су у избору Боривоја Попржана, селектора Ликовне колоније, представљени радови Јаноша Месароша, Синише Лабуса, Ђерђи Ачаји, Слободана Бајића, Бошка Вуковића, Бојана Kiriyića, Игора Обровског, Сибиле Петењи, Веље Бугарина, Корине Губик, Саше Добрића, Игора Цвејановића…
А. Брзак