У Новом Саду доброг мајстора тешко наћи, а још теже платити

Последњих неколико месеци грађевински материјал поскупљује и диктира цене ангажовања мајстора, које су све веће. Иако није грађевинска сезона и током зиме веома је тешко пронаћи доброг мајстора, а још теже га је платити. Како кажу Новосађани, термини за ангажовање неког занатлије чекају као и за заказивања операције кука, а то значи и до годину дана!

Снежана М. је прошле године контактирала мајстора који израђује кухиње по мери, када је цена по квадратном метру била 100 евра. Међутим, то ове године више није случај.

- Нисмо били у могућности да завршимо послове у вези са кухињом прошле године, па смо све одложили за ову. Мајстор ми је рекао да је сада цена по метру квадратном 300 евра, те да не може са сигурношћу рећи да ли ће то бити тако за недељу дана, пошто је материјал све скупљи. Остали смо у шоку, па ћемо тражити другог мајстора јер prеthodni већ превазилази наше финансијске могућности - каже Снежана.

Други проблем је термин јер има и оних који мајсторе чекају недељама или дуже. Тако је и Радомир Т, како каже, планирао да реновирање стана заврши за пола године, али се то све одужило на годину дана.

- Мислио сам да ће ми за комплетно реновирање стана требати максимално шест месеци. Јако сам се преварио, јер нити има мајстора, нити они имају слободних термина, тако да је то једна борба с ветрењачама. Иако сам новац спремио на време, то није било довољно. Најбитније је да пронађете добре мајсторе па тек онда да се упустите у посао. Има и оних који себе називају мајсторима, а не знају да раде, па онда тражите рекламацију... Тек ту нема краја... - каже Радомир.

У огласима који су доступни у новинама и на интернету мајстори траже 1.000 динара за излазак на неку од интервеција у стану па се, рецимо, на ту цену за мењање штекера за струју дода 700 динара. Има и оних који за сличне послове у старту траже додатних 200 динара, па још 600 за понеку интервенцију у стану...

Председник синдиката грађевинарства Војводине и Новог Сада Јосип Модић каже за “Дневник” да је потреба за радницима у сектору грађевине све већа, због чега су им и дневнице порасле. Поред тога што је све више градилишта, један добар део мајстора је напустио Србију и раде у неким од држава Европске уније. Само прошле године је у односу на 2020. издато 400 одсто више грађевинских дозвола. По његовим речима, поставња се питање ко ће одржавати зграде и одазивати се грађанима за разне поправке, када већ сада нема довољно мајстора. Биће проблем, каже Модић и када буде било потребе да се замени штекер, тоалет шоља и слично. 

- Велика је потражња за зидарима, армирачима, тесарима, електричарима, вариоцима, браварима, грађевинским инжењерима. Доста мајстора долази и са југа Србије. С друге стране, на новосадским градилиштима раде мајстори из: Пакистана, Турске, Кине и Индије. Потражња за добрим мајсторима је утицала и на то да им дневнице расту, а плате у овом сектору су од 50.000 до 120.000 динара. Цене грађевинског материјала су скочиле. Поједини мајстори су дигли своје цене, па сада, рецимо, керамичари за лепљење плочица траже до 15 евра по квадрату. Зидари траже и до 60 евра по дану, а молери за кречење око 2,5 евра по квадрату - каже Модић.

По његовим речима има и оних који су факултетске дипломе преквалификацијом заменили мајсторским алатима, како би зарадили плату од 1.000 евра. С друге стране, све је мање младих који желе да буду занатлије. - Прошле године се на територији Србије за армирача пријавило пет кандидата, а за зидара осам. Посао је тежак, али су добре плате. Међутим, то није довољан мотив да млади буду занатлије - каже Модић. - Проблем представљају и они који нелегално послују, односно немају пријављене фирме, па уколико и до проблема дође, не постоји начин да се наплати грешка... Модић због тога саветује свима који планирају било какве грађевинске радике да ангажују фирме које послују легално, односно које су пријавиле своје раднике и да за све траже рачун, како би у случају било какве грешке исту могли рекламирати и тражити поправку.

Када је реч о евиденцији Националне службе за запошљавање, међу најтраженијим занатима су: заваривачи, оператери на ЦНЦ машинама, возачи, књиговође, месари, грађевински радници свих профила и фармацеутски техничари.

Удружење самосталних занатлија организује обуке за дефицитарна занимања. За ову годину, како је истакнуто у тендерској документацији, реч је о обукама из: ументичке обраде камена, обраде стакла, керамике, обраде коже, племенитих метала, рестаурације, ручног ткања, кукичења и тако даље.

Проблем све мањег броја занатлија актуелан је у читавој држави, али и у Европској унији. Тако се, рецимо, немачке занатске фирме суочавају са значајним недостатком радника. Како је недавно пренео "Дојче веле", најтраженији су електричари и водоинсталари, али ту су и занатлије у аутомобилској и месној индустрији. Током 2020. године у Немачкој је склопљено 129.459 нових уговора за стручну обуку у претежно занатским браншама, што је у односу prеthodnu годину мање за око 10.000.

С. Аничић Илић