U Novom Sadu dobrog majstora teško naći, a još teže platiti

Poslednjih nekoliko meseci građevinski materijal poskupljuje i diktira cene angažovanja majstora, koje su sve veće. Iako nije građevinska sezona i tokom zime veoma je teško pronaći dobrog majstora, a još teže ga je platiti. Kako kažu Novosađani, termini za angažovanje nekog zanatlije čekaju kao i za zakazivanja operacije kuka, a to znači i do godinu dana!

Snežana M. je prošle godine kontaktirala majstora koji izrađuje kuhinje po meri, kada je cena po kvadratnom metru bila 100 evra. Međutim, to ove godine više nije slučaj.

- Nismo bili u mogućnosti da završimo poslove u vezi sa kuhinjom prošle godine, pa smo sve odložili za ovu. Majstor mi je rekao da je sada cena po metru kvadratnom 300 evra, te da ne može sa sigurnošću reći da li će to biti tako za nedelju dana, pošto je materijal sve skuplji. Ostali smo u šoku, pa ćemo tražiti drugog majstora jer prethodni već prevazilazi naše finansijske mogućnosti - kaže Snežana.

Drugi problem je termin jer ima i onih koji majstore čekaju nedeljama ili duže. Tako je i Radomir T, kako kaže, planirao da renoviranje stana završi za pola godine, ali se to sve odužilo na godinu dana.

- Mislio sam da će mi za kompletno renoviranje stana trebati maksimalno šest meseci. Jako sam se prevario, jer niti ima majstora, niti oni imaju slobodnih termina, tako da je to jedna borba s vetrenjačama. Iako sam novac spremio na vreme, to nije bilo dovoljno. Najbitnije je da pronađete dobre majstore pa tek onda da se upustite u posao. Ima i onih koji sebe nazivaju majstorima, a ne znaju da rade, pa onda tražite reklamaciju... Tek tu nema kraja... - kaže Radomir.

U oglasima koji su dostupni u novinama i na internetu majstori traže 1.000 dinara za izlazak na neku od intervecija u stanu pa se, recimo, na tu cenu za menjanje štekera za struju doda 700 dinara. Ima i onih koji za slične poslove u startu traže dodatnih 200 dinara, pa još 600 za poneku intervenciju u stanu...

Predsednik sindikata građevinarstva Vojvodine i Novog Sada Josip Modić kaže za “Dnevnik” da je potreba za radnicima u sektoru građevine sve veća, zbog čega su im i dnevnice porasle. Pored toga što je sve više gradilišta, jedan dobar deo majstora je napustio Srbiju i rade u nekim od država Evropske unije. Samo prošle godine je u odnosu na 2020. izdato 400 odsto više građevinskih dozvola. Po njegovim rečima, postavnja se pitanje ko će održavati zgrade i odazivati se građanima za razne popravke, kada već sada nema dovoljno majstora. Biće problem, kaže Modić i kada bude bilo potrebe da se zameni šteker, toalet šolja i slično. 

- Velika je potražnja za zidarima, armiračima, tesarima, električarima, variocima, bravarima, građevinskim inženjerima. Dosta majstora dolazi i sa juga Srbije. S druge strane, na novosadskim gradilištima rade majstori iz: Pakistana, Turske, Kine i Indije. Potražnja za dobrim majstorima je uticala i na to da im dnevnice rastu, a plate u ovom sektoru su od 50.000 do 120.000 dinara. Cene građevinskog materijala su skočile. Pojedini majstori su digli svoje cene, pa sada, recimo, keramičari za lepljenje pločica traže do 15 evra po kvadratu. Zidari traže i do 60 evra po danu, a moleri za krečenje oko 2,5 evra po kvadratu - kaže Modić.

Po njegovim rečima ima i onih koji su fakultetske diplome prekvalifikacijom zamenili majstorskim alatima, kako bi zaradili platu od 1.000 evra. S druge strane, sve je manje mladih koji žele da budu zanatlije. - Prošle godine se na teritoriji Srbije za armirača prijavilo pet kandidata, a za zidara osam. Posao je težak, ali su dobre plate. Međutim, to nije dovoljan motiv da mladi budu zanatlije - kaže Modić. - Problem predstavljaju i oni koji nelegalno posluju, odnosno nemaju prijavljene firme, pa ukoliko i do problema dođe, ne postoji način da se naplati greška... Modić zbog toga savetuje svima koji planiraju bilo kakve građevinske radike da angažuju firme koje posluju legalno, odnosno koje su prijavile svoje radnike i da za sve traže račun, kako bi u slučaju bilo kakve greške istu mogli reklamirati i tražiti popravku.

Kada je reč o evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, među najtraženijim zanatima su: zavarivači, operateri na CNC mašinama, vozači, knjigovođe, mesari, građevinski radnici svih profila i farmaceutski tehničari.

Udruženje samostalnih zanatlija organizuje obuke za deficitarna zanimanja. Za ovu godinu, kako je istaknuto u tenderskoj dokumentaciji, reč je o obukama iz: umentičke obrade kamena, obrade stakla, keramike, obrade kože, plemenitih metala, restauracije, ručnog tkanja, kukičenja i tako dalje.

Problem sve manjeg broja zanatlija aktuelan je u čitavoj državi, ali i u Evropskoj uniji. Tako se, recimo, nemačke zanatske firme suočavaju sa značajnim nedostatkom radnika. Kako je nedavno preneo "Dojče vele", najtraženiji su električari i vodoinstalari, ali tu su i zanatlije u automobilskoj i mesnoj industriji. Tokom 2020. godine u Nemačkoj je sklopljeno 129.459 novih ugovora za stručnu obuku u pretežno zanatskim branšama, što je u odnosu prethodnu godinu manje za oko 10.000.

S. Aničić Ilić