У „Меркатору” обележен Светски дан без дуванског дима

Заинтересовани су имали прилику да од 10 до 12 часова провере крвни притисак, шећер у капи крви, тежину и БМИ, као и да преконтролишу концентрацију угљен-моноксида у издаху. У овогодишњој кампањи, под слоганом „Дуван слама срца” учествали су и студенти основних струковних студија Фармацеутског факултета.

Дан без дуванског дима обележава се сваке године, а у склопу Превентивног центра Дома здравља постоји и Саветовалиште за одвикавање од пушења.

„Суграђани у нашем саветовалишту могу за пет дана беслатно да оставе цигарете, а групе се формирају једном месечно“, објаснила је специјалиста струковна сестра јавног здравља и координаторка превентивног центра Дома здравља „Нови Сад” Весна Имброњев.

Она је напоменула да су грађани у „Меркатору” од стоматолошке службе Дома здравља могли добити информације о томе како да перу зубе да би уклонили наслаге од пушења.

У свету од кардиоваскуларних болести умире више људи него од било којег другог обољења, а 12 одсто смртних случајева је управо због дувана и изложености дуванском диму. После повишеног крвног притиска, дуван је други водећи фактор ризика за кардиоваскуларне болести. Од преко седам милиона људи, који годишње умиру због дувана, 900.000 су непушачи. У свету има више од милијарде пушача, а од тога 80 одсто живи у земљама с ниским и средњим приходима.

„Ризик за кардиоваскуларна обољења постоји не само код активних пушача већ и код оних који су дуванском диму изложени“, рекла је др Снежана Укропина из Института за јавно здравље Војводине.

„Деца која су током одрастања изложена дуванском диму, чак и ако никада не запале цигарету, кад одрасту имаће повишен ризик за кардиоваскуларне болести.“

Наша саговорница наглашава да на сајту Института за јавно здравље Војводине постоји страница о задржаним честицама дувана, које, уколико се у домаћинству пуши, остају на намештају, зидовима, дечјим играчкама...

Наргиле штетније од цигарета

Др Снежана Укропина напомиње да су нови дувански производи, попут електронских цигарета, ајкоса, али и наргила, такође дувански производи, само се њиховом употребом смењују обрасци зависности.

„Грађанима посебно треба скренути пажњу на то да су наргиле штетније од цигарета и других дуванских производа јер садрже 35 пута већу концентрацију угљен-моноксида, пет пута већу концентрацију полицикличних ароматичних угљоводоника и алдехида, чак и тзв. честица мале молекулске масе, које директно из алвеола продиру у крв“, нагласила је др Снежана Укропина. „Доказано је и да се преко наргиле преносе заразне болести, од неких баналних, па до инфективне мононуклеозе, туберколозе и различитих облика хепатитиса.“

Наша саговорница напомиње да је пракса је да се наргила користи око сата, што је по количини никотина еквивалентно десет кутија цигарета.

„Те честице су веома штетне, а нарочито за децу која се играју на поду, не само зато што их удишу већ и због тога што могу проћи кроз кожу, као и да се гутањем унесу у организам“, нагласила је др Снежана Укропина.

„Родитељи мале деце никако не би смели да пуше у домаћинству јер то може довести до акутних респираторних болести, астме, бронхитиса, алергије. У развијеним земљама се сматра да су дуван и дувански дим, заједно са задржаним честицама, одговорни за настанак тзв. изненадне смрти одојчета, односно смрти у колевци.“

Др Укропина каже да је у Србији највише пушача од 20 до 40 година и чешће су то мушкарци него жене, а страживања показују да тај број, нажалост, не пада, али ни не расте.

Ј. Вукашиновић