У компостилишту годишње прераде 970 тона биоотпада
Компостилиште Јавно комуналног предузећа “Градско зеленило” у Новом Саду представља најсавременији погон те врсте у Србији
. Оно годишње преради око 970 тона лишћа, траве и грања. Ово је прво постројење таквог типа у нашој земљи, захваљујући коме сва трава која се покоси, лишће, баштенски отпад, не завршавају на депонији као смеће, већ се користе за озелењавање града. Од марта до априла, како наводе у “Зеленилу”, прикупљено је 308 тона траве и 177 тона лишћа, док је током целе године прикупљено укупно 489 тона грања и другог дрвног отпада.
- Захваљујући изградњи савременог постројења, јединственог у Србији, које су финансирали Град Нови Сад и немачка агенција ГИЗ, унапредићемо одржавање зеленила, побољшати заштиту животне средине и остварити знатну новчану уштеду - рекао је директор “Зеленила” Милош Егић. - Сва биомаса која се сакупља са 550 хектара зелених површина у граду, трава, лишће, болесне, оштећене, суве гране, све оно што је до јуче био отпад који се односио на градску депонију, сада је сировина за производњу компоста. Оно што се не користи за компост, употребљава се као биогориво за загревање расадника и пословних просторија. Битно је истаћи да компостилише користи савремене технологије, те при производњи не загађују животну средину.
На значај компостилишта указао је и декан Факултета техничких наука проф. др Срђан Колаковић, рекавши да је постројење пример добре праксе за цео регион.
- Задовољни смо што је овакав пројекат заживео у Новом Саду, који представља добар пример како наука, град и ЈКП заједно раде на побољшању животне средине - изјавио је Колаковић. - Стога ће ФТН предложити да и други градови у Србији, по угледу на новосадско, имају своје компостилиште.
Изградњу постројења за прераду биомасе у хумус финансирали су Град Нови Сад и немачка агенција ГИЗ. Град је издвојио 40 милиона динара, а немачка ГИЗ близу 400.000 евра, а поред производње хумуса, од сувог грања се прави сечка којом се загрева расадник у ком се узгајају саднице цвећа за украшавање града и дрвећа за повећање зеленила у граду.
Најситније гране, комплетно лишће и трава користе се за производњу компоста.
- Кацапитет компостилишта је добар - закључује Егић. - У садашњим условима у једном циклусу произведе се од 350 до 400 метара кубних компоста. Произведени компост употребљавамо за потребе садње цвећа, дрвећа, жбуња и шибља на територији града и приградских насеља, али и у расаднику за производњу биљног материјала.
Д. К.