У Клубу пензионера у Футогу жене чувају традицију старих заната 

Стога већ деценију вредно раде, а својим рукотворинама, у чију лепоту смо се и сами уверили, потврђују ту чињеницу.

Кренуле смо од сликања, да бисмо касније прешле на штрикање, везење и хеклање па нам је и ткање постало саставни део изазова, каже за наш лист председница „Креативног студија” Љупка Илишевић.

Како додаје, тренутно се њих десет дружи и ради, а своје радове презентују где год им се укаже прилика.

Учествовале смо на разним сајмовима, нашој традиционалној „Футошкој купусијади”, као и у Бечеју, Бачком Петровцу, Кисачу, затим у Бачкој Паланци, Черевићу и комшијском Бегечу. У Културном центру „Младост” у Футогу правимо годишњу изложбу, вели наша саговорница.

Просторија у којој се чаролија дешава осмишљена је да импровизује малу ткачку радионицу јер садржи шест разбоја, уз остали потребан материјал и алат. Прошле године су три жене почеле да ткају и успешно су савладале и тај стари занат, стога су сада и остале чланице највише заинтересоване да то уче јер су остало у суштини савладале.

Имамо разне стазе, декупаж на стаклу, џемпере, јакне, а радили смо осликавање на свили и мараме на свили, нецовање, плетење прстима, испробавале смо и технику с воском и пеглом, тако да, све што постоји, може се рећи да смо испробале, прича наша саговорница.

У суштини, како додаје, раде ро из љубави јер зараде од старих заната тешко да има.

Слабо се шта прода током тих разних посета. Имамо сталну поставку овде у Клубу „Козара”, које је у склопу Геронтолошког центра, те током октобра, када се реализује манифестација „Сунчана јесен живота”, то буду лепа дружења, наводи Љупка Илишевић. 

Како нам је рекла Госпава Деспот, релативно млада чланица Удружења, она највише воли да штрика па је направила свега, од чарапа и прекривача до неких ситница. Најмлађа чланица Евица Стојић каже да се летос прикључила женама и почела да учи ткање, а за сада јој одлично иде.

Није много тешко, уз дружење и савет, али и жељу да савладам тај стари занат, све једноставно тече, каже Евица, додајући да јој је изузетно драго што ју је Љупка позвала да им се придружи јер се осећа као да је одувек ту, већ читаву деценију.

Како је рекла председница Клуба пензионера „Козара” Гордана Бјелић, изузетно су задовољни новим чланицама, нарочито што су у једном периоду остале само она и Љупка и Удружење било пред гашењем.

На почетку је број чланица достизао 20, међутим, једна по једна су напуштале студио јер су схватиле да у тој „професији” не могу баш много да зараде.

Нажалост, интересовање за те ствари је на ниском нивоу, стога у овом послу и нема неке зараде, већ све што се ради, ради се из чисте и искрене љубави, тако да смо до краја остали ми који смо то тако од почетка прихватили и знали, каже Гордана, додајући да су тешки дани сада иза њих, нове чланице су се прикључиле и сада је њихово само да поново почну да стварају онако како најбоље умеју.

Упознали смо и Видосавку Кољанин, која је такође кратко чланица, али је свестрана јер обожава све старе занате. Стога она и штрика, и хекла, и везе, а пошто је имала велику жељу да научи да тка, почела је и тај занат да упознаје и учи. 

Волим све да радим, али и да видим шта то други умеју и да размењујемо мишљења и искуства у различитим идејама, каже наша саговорница и додаје да је њена бака волела да тка, али није никада то научила и драго јој је што јој се сада указала прилика и за то.

Није тешко, с обзиром на то да сам некада радила и гоблене, стога верујем да ћу и ткање веома брзо савладати, поручује наша саговорница.

И. Бакмаз