U Klubu penzionera u Futogu žene čuvaju tradiciju starih zanata 

Stoga već deceniju vredno rade, a svojim rukotvorinama, u čiju lepotu smo se i sami uverili, potvrđuju tu činjenicu.

Krenule smo od slikanja, da bismo kasnije prešle na štrikanje, vezenje i heklanje pa nam je i tkanje postalo sastavni deo izazova, kaže za naš list predsednica „Kreativnog studija” Ljupka Ilišević.

Kako dodaje, trenutno se njih deset druži i radi, a svoje radove prezentuju gde god im se ukaže prilika.

Učestvovale smo na raznim sajmovima, našoj tradicionalnoj „Futoškoj kupusijadi”, kao i u Bečeju, Bačkom Petrovcu, Kisaču, zatim u Bačkoj Palanci, Čereviću i komšijskom Begeču. U Kulturnom centru „Mladost” u Futogu pravimo godišnju izložbu, veli naša sagovornica.

Prostorija u kojoj se čarolija dešava osmišljena je da improvizuje malu tkačku radionicu jer sadrži šest razboja, uz ostali potreban materijal i alat. Prošle godine su tri žene počele da tkaju i uspešno su savladale i taj stari zanat, stoga su sada i ostale članice najviše zainteresovane da to uče jer su ostalo u suštini savladale.

Imamo razne staze, dekupaž na staklu, džempere, jakne, a radili smo oslikavanje na svili i marame na svili, necovanje, pletenje prstima, isprobavale smo i tehniku s voskom i peglom, tako da, sve što postoji, može se reći da smo isprobale, priča naša sagovornica.

U suštini, kako dodaje, rade ro iz ljubavi jer zarade od starih zanata teško da ima.

Slabo se šta proda tokom tih raznih poseta. Imamo stalnu postavku ovde u Klubu „Kozara”, koje je u sklopu Gerontološkog centra, te tokom oktobra, kada se realizuje manifestacija „Sunčana jesen života”, to budu lepa druženja, navodi Ljupka Ilišević. 

Kako nam je rekla Gospava Despot, relativno mlada članica Udruženja, ona najviše voli da štrika pa je napravila svega, od čarapa i prekrivača do nekih sitnica. Najmlađa članica Evica Stojić kaže da se letos priključila ženama i počela da uči tkanje, a za sada joj odlično ide.

Nije mnogo teško, uz druženje i savet, ali i želju da savladam taj stari zanat, sve jednostavno teče, kaže Evica, dodajući da joj je izuzetno drago što ju je Ljupka pozvala da im se pridruži jer se oseća kao da je oduvek tu, već čitavu deceniju.

Kako je rekla predsednica Kluba penzionera „Kozara” Gordana Bjelić, izuzetno su zadovoljni novim članicama, naročito što su u jednom periodu ostale samo ona i Ljupka i Udruženje bilo pred gašenjem.

Na početku je broj članica dostizao 20, međutim, jedna po jedna su napuštale studio jer su shvatile da u toj „profesiji” ne mogu baš mnogo da zarade.

Nažalost, interesovanje za te stvari je na niskom nivou, stoga u ovom poslu i nema neke zarade, već sve što se radi, radi se iz čiste i iskrene ljubavi, tako da smo do kraja ostali mi koji smo to tako od početka prihvatili i znali, kaže Gordana, dodajući da su teški dani sada iza njih, nove članice su se priključile i sada je njihovo samo da ponovo počnu da stvaraju onako kako najbolje umeju.

Upoznali smo i Vidosavku Koljanin, koja je takođe kratko članica, ali je svestrana jer obožava sve stare zanate. Stoga ona i štrika, i hekla, i veze, a pošto je imala veliku želju da nauči da tka, počela je i taj zanat da upoznaje i uči. 

Volim sve da radim, ali i da vidim šta to drugi umeju i da razmenjujemo mišljenja i iskustva u različitim idejama, kaže naša sagovornica i dodaje da je njena baka volela da tka, ali nije nikada to naučila i drago joj je što joj se sada ukazala prilika i za to.

Nije teško, s obzirom na to da sam nekada radila i goblene, stoga verujem da ću i tkanje veoma brzo savladati, poručuje naša sagovornica.

I. Bakmaz