У СВИЛАРИ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА О СРЕМСКОЈ СТРАНИ ГРАДА Петроварадин који временом нестаје
Књига „Ход петроварадинских белега - три сећања на баштину" представљена је вечерас у Културној станици Свилара.
Тема књиге је усмерена на петроварадинска предграђа, Стари и Нови Мајур, и представља анализу њене материјалне, архитектонске баштине. Књига се састоји се из три поглавља у којима је обрађен урбанистички и архитектонски развој, односно невидљива нит која спаја симболе на фасадама Прерадовићеве улице у јединствени аутентичан културни феномен места које је у вези са традицијом хрватске заједнице у Војводини и Србији.
У првом поглављу, које се бави историјским прегледом и културним наслеђем Петроварадина, аутори се осврћу на заштићене објекте културног наслеђа и просторну културно – историјску целину, делове урбане матрице Петроварадина, као и на археолошке локалитете.
У другом поглављу описан је почетак изградње данашњег Петроварадина у 18. веку, приказан је преглед карти и планова од почетка 18. до 20. века, али се обрађује и тема урбанистичких планова након Другог светског рата, Петроварадина данас и актуелног урбанистичког плана. Последње поглавље резервисано је Прерадовићеву улицу, која убрзано нестаје.У књизи су, између осталог, описани и фотографијама илустровани објекти у Улици Владимира Гортана 8, односно чувена Шпилерова кућа, потом куће у Улици патријарха Рајачића 8, 14, Прерадовићевој 5-5а, 7, 10, 12, 99, 148али и капија у Улици Косте Нађа 7...
Књига је шесто, најновије издање Фондације „Спомен-дом бана Јосипа Јелачића" и заједничко је дело Слободанке Бабић, др Данила Вуксановића и др Дарка Полића. Управитељ Фондације „Спомен – дом бана Јосипа Јелачића” Дарко Полић казао је да је идеја пројекта била да се забележи мали сегмент културне и архитектонске баштине.
- Књига даје кратак преглед историје Петроварадина и развоја тог простора кроз старе мапе и убранистичке планове, али смо покушали и да протумачимо симболе архитектонских украса петроварадинских кућа које нестају – објаснио је Полић.- Такође, обогаћена је графикама, мапама и фотографијама фасада старих кућа, од којих су поједине срушене у протеклих неколико година. Мапама смо желели да прикажемо периодични пресек развоја Петроварадина и начин на који се тај део града мењао и шта је све кроз деценије планирано, док смо се кроз анализу фасада бавили вредностима Петроварадинаца.
Дипл. инжињерка архитектуре и један од аутора књиге Слободанка Бабић, која се више деценија у својим радовима бави Петроварадинском тврђавом, истакла је да нема Тврђаве без Петроварадина. Како је казала Стари Мајур (део Петроварадина смештен између бастионог фронта Доње тврђаве, хонверка и рукавца Дунава) је простор који је представљао јединствено очувану амбијенталну целину, као ниједно насеље у Војводини, са неколико кућа из 18. века које су биле драгоцен извор познавања живота и рада становника.
- Остатак Петроварадина је некако увек био у сенеци Тврђаве, али ми не можемо говорити о том моћном бастиону, а да не проучимо о развоју простора око њега јер су утицали један на другог – рекла је Слободанка Бабић. – Ово је била прилика да бројне податке, са којима сам се сусрела током деценија угледају светлост дана и да подстакнем младе да схвате је Петроварадин неправедно запостављен у валоризацији његовог културног наслеђа.
Данило Вуксановић, који се у књизи бави Прерадовићевом улицом, нагласио је да је она линија која је имала свој развој и да се на основу може сагледават архитектура које нестаје. Како је појаснио фасаде говоре о другом концепту културе и живљења, па су аутиори могли да праве паралеле са онима у Новом Саду.
С. Ковач