У Карловцима завршена 28. Летња школа „Корнелију у спомен“

Од петка, 30. јула до јуче када су певањем на светој архијереској литургији у Саборној цркви окончали овогодишњи скраћени курс црвене музике, у Карловцима је боравило око 25 певача из Новог Сада, Алибунара, Смедерева, Подгорице, Београда и града домаћина. Они су свакодневно пре и после подне учествовали у двема музичким радионицама – хорској коју је водила диригенткиња хора карловачке Саборне цркве „Свети Арсеније“ Мила Радонић и појачкој под управом др Предрага Ђоковића. Осим тога сваки дан су певали на богослужењима у Саборној цркви укључујући и две литургије. У недељу увече, први пут у дворишту Патријаршијског двора, одржали су и завршни концерт припремљен у рекордно кратком року.     

– Прошле године смо имали у плану да обележимо 155 година од смрти Корнелија Станковића и три децени Друштва за неговање традиција и развој Сремских Карловаца – каже ауторка програма школе др Наташа Марјановић и додаје да је то требало да буде главна тема и окосница прошлогодишњег програма. – Пандемија коронавируса нас је спречила у томе и утолико смо ове године срећнији и благодарнији што смо успели да се окупимо иако у суженом саставу и скраћеној верзији. Током непуна четири дана покушали смо да на уобичајен начин организујемо рад музичких радионица с изузетком дечјег хора. Имали смо осећај да није било пуно одступања, осим што све трајало много краће и било знатно интензивније. Једна од значајних промена јесте да смо морали да прибегнемо позивању певача лично, а не путем јавног позива, који је током пролећа до сада објављиван и савршен показатељ огромног интересовања певача за школу, од којих смо неке морали да одбијамо због ограничености капацитета. Гледали смо да окупимо међу некадашњим полазницима певаче са ужег подручја, да људи не морају из далека да путују и да буде логистички једноставније.

По речима Наташе Марјановић, међу полазницима је и овог пута владало исто одушевљење због учешћа, али и жал што курс не траје дуже, мада је он присутан и када траје уобичајених седам дана и већ се распитују за следећу годину у нади да ће све бити у реду.

Рођенданска публикација

Завршни концерт Летње школе црквеног појања „Корнелију у спомен“ у недељу увече била је прилика да се представљањем публикације обележи 30 година постојања Друштва за неговање традиција и развој Сремских Карловаца. Како је истакла председница тог удружења Драгиња Калинић, између корица публикације „Наша карловачка прича“ стало је три деценије рада на очувању традиционалних вредности Карловаца међу које спада и црквено појање које је окосница летње школе. Публикација је угледала светлост дана захваљујући финансијској подршци карловачке општине. Јубиларних 30 година рада навршено је лане али је због пандемије обележавање померено за ову годину.

Марјановићева наглашава да је све већи број људи различитих професија који се интересују за једногласно појање и она у томе види шансу за даљи развитак тих радионица. Како каже, за појање су потребне године, па чак и деценије да би се већи корпус тако обимног материјала савладао, и зато би било врло добро када  такви курсеви могли да се одржавају чешће.

– Када се упореде летње школе с почетка и ове данас уочава се огромна разлика – напомиње Наташа Марјановић. – Како каже професорка Даница Петровић, која је до 2018. руководила радом карловачке летње школе црквеног појања, стање је у почетку било такво да се у бити није знало ништа. Летње школе су биле прилика да се први пут отпева литругија, научи понешто из области химнографије, типика... Памтим као полазник летњу школу у манастиру Јошаница, када нас је професор Димитрије Стефановић пропитивао који је тропар наше славе, а ми нисмо знали ни шта је то. Данас је другачија ситуација, у појачкој групи имамо богослове који дођу да усавршавају вештину „кројења“, али и много других људи које подучавамо и онада они полако у својим матичним  срединама, за певницама та знања примењују и из године у годину долазе поново, контактирају са пријатељима са летњих шокола, дистрибуирају нотне материјале што је драгоцено пошто се овде многи полазници први пут сусретну  са чињеницом да је доста тога мелографисано, записано, и не морају све да уче из усменог предања. Они овде добијају аутентичне записе.    

Наташа Марјановић напомиње да се поново размишља о томе да се курс акредитује као семинар за наставнике редовних школа и изражава наду да ће догодине прилике бити такве да се може као и prеthodih година организовати и хорска радионица за децу, јер је карловачка летња школа, једина која се одржала у низу таквих насталих почетком деведесетих година, и представља расадник нотног материјала и манира појања.

З. Милосављевић