U Karlovcima završena 28. Letnja škola „Korneliju u spomen“

Od petka, 30. jula do juče kada su pevanjem na svetoj arhijereskoj liturgiji u Sabornoj crkvi okončali ovogodišnji skraćeni kurs crvene muzike, u Karlovcima je boravilo oko 25 pevača iz Novog Sada, Alibunara, Smedereva, Podgorice, Beograda i grada domaćina. Oni su svakodnevno pre i posle podne učestvovali u dvema muzičkim radionicama – horskoj koju je vodila dirigentkinja hora karlovačke Saborne crkve „Sveti Arsenije“ Mila Radonić i pojačkoj pod upravom dr Predraga Đokovića. Osim toga svaki dan su pevali na bogosluženjima u Sabornoj crkvi uključujući i dve liturgije. U nedelju uveče, prvi put u dvorištu Patrijaršijskog dvora, održali su i završni koncert pripremljen u rekordno kratkom roku.     

– Prošle godine smo imali u planu da obeležimo 155 godina od smrti Kornelija Stankovića i tri deceni Društva za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca – kaže autorka programa škole dr Nataša Marjanović i dodaje da je to trebalo da bude glavna tema i okosnica prošlogodišnjeg programa. – Pandemija koronavirusa nas je sprečila u tome i utoliko smo ove godine srećniji i blagodarniji što smo uspeli da se okupimo iako u suženom sastavu i skraćenoj verziji. Tokom nepuna četiri dana pokušali smo da na uobičajen način organizujemo rad muzičkih radionica s izuzetkom dečjeg hora. Imali smo osećaj da nije bilo puno odstupanja, osim što sve trajalo mnogo kraće i bilo znatno intenzivnije. Jedna od značajnih promena jeste da smo morali da pribegnemo pozivanju pevača lično, a ne putem javnog poziva, koji je tokom proleća do sada objavljivan i savršen pokazatelj ogromnog interesovanja pevača za školu, od kojih smo neke morali da odbijamo zbog ograničenosti kapaciteta. Gledali smo da okupimo među nekadašnjim polaznicima pevače sa užeg područja, da ljudi ne moraju iz daleka da putuju i da bude logistički jednostavnije.

Po rečima Nataše Marjanović, među polaznicima je i ovog puta vladalo isto oduševljenje zbog učešća, ali i žal što kurs ne traje duže, mada je on prisutan i kada traje uobičajenih sedam dana i već se raspituju za sledeću godinu u nadi da će sve biti u redu.

Rođendanska publikacija

Završni koncert Letnje škole crkvenog pojanja „Korneliju u spomen“ u nedelju uveče bila je prilika da se predstavljanjem publikacije obeleži 30 godina postojanja Društva za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca. Kako je istakla predsednica tog udruženja Draginja Kalinić, između korica publikacije „Naša karlovačka priča“ stalo je tri decenije rada na očuvanju tradicionalnih vrednosti Karlovaca među koje spada i crkveno pojanje koje je okosnica letnje škole. Publikacija je ugledala svetlost dana zahvaljujući finansijskoj podršci karlovačke opštine. Jubilarnih 30 godina rada navršeno je lane ali je zbog pandemije obeležavanje pomereno za ovu godinu.

Marjanovićeva naglašava da je sve veći broj ljudi različitih profesija koji se interesuju za jednoglasno pojanje i ona u tome vidi šansu za dalji razvitak tih radionica. Kako kaže, za pojanje su potrebne godine, pa čak i decenije da bi se veći korpus tako obimnog materijala savladao, i zato bi bilo vrlo dobro kada  takvi kursevi mogli da se održavaju češće.

– Kada se uporede letnje škole s početka i ove danas uočava se ogromna razlika – napominje Nataša Marjanović. – Kako kaže profesorka Danica Petrović, koja je do 2018. rukovodila radom karlovačke letnje škole crkvenog pojanja, stanje je u početku bilo takvo da se u biti nije znalo ništa. Letnje škole su bile prilika da se prvi put otpeva litrugija, nauči ponešto iz oblasti himnografije, tipika... Pamtim kao polaznik letnju školu u manastiru Jošanica, kada nas je profesor Dimitrije Stefanović propitivao koji je tropar naše slave, a mi nismo znali ni šta je to. Danas je drugačija situacija, u pojačkoj grupi imamo bogoslove koji dođu da usavršavaju veštinu „krojenja“, ali i mnogo drugih ljudi koje podučavamo i onada oni polako u svojim matičnim  sredinama, za pevnicama ta znanja primenjuju i iz godine u godinu dolaze ponovo, kontaktiraju sa prijateljima sa letnjih šokola, distribuiraju notne materijale što je dragoceno pošto se ovde mnogi polaznici prvi put susretnu  sa činjenicom da je dosta toga melografisano, zapisano, i ne moraju sve da uče iz usmenog predanja. Oni ovde dobijaju autentične zapise.    

Nataša Marjanović napominje da se ponovo razmišlja o tome da se kurs akredituje kao seminar za nastavnike redovnih škola i izražava nadu da će dogodine prilike biti takve da se može kao i prethodih godina organizovati i horska radionica za decu, jer je karlovačka letnja škola, jedina koja se održala u nizu takvih nastalih početkom devedesetih godina, i predstavlja rasadnik notnog materijala i manira pojanja.

Z. Milosavljević