У Еђшегу одржана обука за учитеље и наставнике у оквиру пројекта „SustainStudy”
У оквиру пројекта из Ерасмус + програма „Унапређење знања и вештина повезаних са циљевима одрживог развоја, оријентисаних на тему воде, у курикулуму за основне школе” („SustainStudy”), пре пар дана је у Еђшегу одржана обука за учитеље, учитељице, наставнике, наставнице и све оне људе који су едукатори у основним и средњим школама.
Едукација је највише фокусирана на проблем отпада од хране као и на утицај производње хране на остале природне ресурсе.
Према речима едукаторке Мајде Адлешић из фирме „Екоконцепт погон” која је и идејни носилац пројекта, кроз воду се највише дотичу теме хране и природне везе са водом, а све је повезано са одрживим развојем.
– Пројекат је почео још у марту, када смо обавили протоколарне активности и одржали први састанак у Словенији и тада смо имали прилику да видимо оно што Словенци имплементирају већ дужи низ година и што ми желимо да донесемо у Србију и Хрватску, а то је, између осталог и организовање једнодневне активности „Водни дан” – истакла је Адлешић. – Кроз такву манифестацију, деца на различите начине обрађују тему воде и циљеве одрживог развоја, те се надамо да ћемо у следећој школској години успети у нашој мисији.
Основна школа „Душко Радовић” из Новог Сада једна је од партнера у реализацији пројекта, а учитељица Нада Првуловић каже да ће кроз пројекат покушати да подигну свест о томе колико се хране генерално баца и колико то износи у динарској противвредности.
– Неке земље су почеле да размишљају у том правцу, па би ми хтели да то покренемо такво размишљање и код нас, уз повезивање са градивом које се обрађује у основној школи. Зато су нам потребни учитељи и наставници који ће кроз сарадњу са децом подстаћи најмлађе да размишљају у том правцу – истакла је Првуловић.
Како каже, тема је доста опширна, а изнети су и релевантни подаци о самој проблематици бацања хране и трошења ресурса за њен развојни пут од земље до трпезе. А подаци нису нимало охрабрујући.
– Оно што је најупечатљивије јесте чињеница да сваки становник Србије годишње баци око 83 килограма хране, што је за девет килограма више од светског просека – прича Мајда Адлешић. – Када то претворимо у новац, годишње сваки становник баци око 40.000 динара, што је нечије месечно примање и то је фрапантан податак, а с обзиром на то да су предвиђања да ће нас на Земљи до 2050. године бити 10 милијарди, треба то нахранити, али зато свако од нас мора да ради на себи, преиспита се и промени своје навике.
И. Бакмаз