Туристички водичи прославили свој дан: Времеплов кроз Тврђаву

Пандемија коронавируса утицала је на многе привредне гране, а међу најугроженијим управо су запослени у туризму, тако да је већина водича годину за нама практично провела без посла.

Иако се “Светски дан” обележава 21. фебруара, туре су, по речима Мирјане Николић из Удружења туристичких водича, која је била задужена за обилазак Петроварадинске тврђаве, овог пута, због временских услова померене. Да је “корона” међу нама, видело се по броју учесника, који је, за разлику од ранијих година, овог пута био ограничен, а о присуству вируса сведоче и маске на лицима бројних посетилаца.

Обилазак Гибралтара на Дунаву, како Тврђаву називају, увек је интересантан, будући да занимљивих података не мањка, као ни митова и легенди. О томе да је увек могуће научити нешто ново, потврђује и Зоран Шибула који по, како је рекао, “ен-ти” пут обилази тај комплекс.

Петроварадинска тврђава спада међу најзначајније сачуване европске фортификације, а друга је по величини у Европи. Изграђена на месту некадашњег средњовековног утврђења, назив Гибралтар на Дунаву добила је у време градње, која је с мањим прекидима трајала 88 година, од 1692. до 1780.

Некада војно утврђење данас је популарна туристичка дестинација, где је смештено стотинак атељеа, а ту се налазе и музеји, галерије, ресторани, кафићи... На Тврђаву долазе и посетиоци жељни провода и ту се сваког лета традиционално одржава Егзит фестивал.

- Аустријанци су одлучили да саграде тврђаву, на месту некадашњег утврђења, а локацију су изабрали због доброг погледа на околину - објаснила је Мирјана Николић. - С друге стране Дунава такође је постојала тврђава, која је чувала мостове, а 500 метара од ње развијао се Нови Сад.  Кроз Горњу и Доњу тврђаву простиру се тунели, а међу дебелим зидинама и данас се налазе отвори за пушке. Интересантан је податак да Петроварадинска тврђава никад није освојена и вероватно је због тога данас једна од најбоље очуваних.

По речима наше саговорнице, Аустријској монархији је требала модерна тврђава с више одбрамбених бедема звездастог облика. На левој страни, где је данас Војска, део је био поплављен, а унутар другог дела, у барокном градићу, живеле су породице официра.

Градња комплекса почела је од врха наниже, тако да је најпре подигнута такозвана Горња тврђава, која представља најмањи, али уједно и стратешки најважнији део. Упоредо с Горњим градом на стени, у подножју је грађен Доњи, где су били смештени војници и радници. Занимљив је податак да од Цркве Светог Јурија, до Горњег града има укупно 214 степеника.

- Изграђена на узвишењу које доминира околином, с 16 километара подземних ходника и 12.000 пушкарница, Петроварадинска тврђава била је неосвојива за ондашњу ратну технику - истакла је Мирјана Николић и подсетила да је тврђава под заштиту државе стављена 1951. године, од када представља културни и туристички комплекс.

Сматра се да је у време градње тврђаве ту било највеће европско гробље јер је више војника страдало од болести и разних недаћа него у борбама. Дуга касарна, у којој је некад било смештено око 10.000 војника, 1960. године је претворена у тада државни хотел “Варадин”, односно у новије време “Леополд”.

Наша саговорница подсећа да је избијање Аустријско-Турског рата (1716 - 1718) прекинуло радове, када су Османлије кренуле у поход. Приликом сукоба две војске у августу 1716. године, у тренуцима одлучујуће битке, почео је да пада снег, односно највероватније киша, за коју су Османлије од магле помислиле да је снег. Верујући да је то лош знак, долази до пада морала међу војницима и битка је већ до 11 часова решена. Изузетна тактика Еугена Савојског решила је битку са двоструко бројчано надмоћнијим непријатељем за четири сата, а велики везир Дамад Али-паша гине и његово тело је пренето у Београдску тврђаву, где је и сахрањен..

- Револуционарни догађаји који су захватили Аустрију 1848. године нису заобишли ни Петроварадин ни Нови Сад, те да је Гарнизон Петроварадинске тврђаве пришао вођи револуције Лајошу Кошуту - напоменула је Мирјана Николић. - Јединице под командом бана Јосифа Јелачића уласком у Нови Сад 12. јуна 1849. године изазвале су реакцију Петроварадинског гарнизона који је готово срушио град.

Некада војно утврђење богате историје и ништа мање интересантне архитектуре занимљиво је и љубитељима митова и легенди. Поред  богате историје, бројне легенде само доприносе шарму Тврђаве, а Петроварадинци с поносом истичу да је то здање 2010. године посетила екипа емисије „Ghost Хунтерс Интернатионал” (Ловци на духове), с популарног америчког научнофантастичног канала „Сајфај” (SyFy), када су истраживачи паранормалних активности, с хај-тек опремом, обилазили подземље у потрази за доказима о spiritualnnim појавама.

Наша саговорница подсећа на предање да су у темеље бедема узидане мачке, те се, по узору на легенду о гускама које су спасле Рим, верује да су Петроварадинско утврђење од освајача сачувале мачке, које “имају девет живота”.

Ј. Вукашиновић