ТРАГОВИ МНОГИХ ВЕКОВА ИСПОД ЖУПНОГ УРЕДА Археолошки ископи открили НОВЕ - СТАРЕ чињенице о прошлости Сремских Карловаца

Истраживање мањег обима између зидина тог објекта старог око два века пружила су и још један доказ да у централном градском језгру Сремских Карловаца постоје трагови живота из римског периода што само поткрепљује тезу о слојевитој прошлости вароши.

Истраживању обављеном крајем фебруара и почетком марта археолошки тим Покрајинског завода за заштиту споменика културе није приступио плански, него се одазвао на позив радника који су приликом ископа подова наишли на људске кости и утврдио да је потребно обавити додатна испитивања.

- У оквиру реконструкције унутрашњости Жупног уреда грађевински радници су скинули слој испод пода од 30 до 40 центиметара у ком су биле расуте људске кости што су пријавили нама - објашњава археолог у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе Ивана Пашић. - Ми смо отишли на терен и испоставило се да је то био слој земље донет с неког другог места заједно са људским костима како би се формирала подлога за под. Дакле, није било речи о налазу гробова ин ситу са скелетом. Без обзира на то, одлучили смо да урадимо ископавања да бисмо установили шта је у унутрашњости  испод тог насутог слоја.

Ивана Пашић каже да  због услова унутар грађевине, ризика од урушавања и опасности по стабилност објекта, нису могли да се праве  широки ископи нити много ићи у дубину. На неколико места где је било могуће отворили су археолошке сонде и ипак дошли до занимљивих открића.

- Једно до њих је зид средњовековне цркве са контрафорима - прича Ивана. - За њу се зна из историјских извора. Као рушевина стајала све до 18. века док није изграђена постојећа римокатоличка црква на истом месту. На основу неких ранијих ископавања, обављених исто на малим површинама, претпоставља се да је део зида старе уклопљен у нову цркву. Није ново, али је значајно откриће још једног дела зида, што потврђује да је садашњи Жупни уред спољним северним зидом налегао на зид старије цркве. Старија црква, колико смо могли да констатујемо на основу ископа, је преправљана и надограђивана. Ми смо наишли на најстарију фазу која је грађена од камена и са великим контрафорима, односно бочним кратким зидовима под правим углом у односу главни зид цркве.

Пашићева напомиње да се црква о чијим остацима је реч, помиње још у записима из турског периода, затим из прве половине 18. века. Западни путописци који су обилазили наше крајеве су оставили забелешке о њеним рушевинама, који су вековима тако стајали, све до градње нове.

Према запису Ђузепеа Аванчија из 1700. године, објављеном у књизи „Сремски Карловци и страни путници и путописци кроз векове“ др Жарка Димића, наводи се да се у Карловцима налазе рушевине старе католичке цркве. Опат Бонини 1702. године даје детаљнији опис. Он каже да се „у Карловцима налази једна римокатоличка црква. Има зидове, али је откривена и напуштена. Дуга је 40 и широка девет лаката. То је она црква за коју се прича да је некада припадала бенедиктинцима.“

- Ми нисмо, узимајући у обзир околности за рад, могли да се спустимо до слојева који би нам омогућили  прецизно датовање зидања грађевине - каже Ивана. - Неки старији страживачи сматрају да је то била бенедиктинска црква из, отприлике 13. века. Немамо на основу чега да тврдимо да је то тачно, али јесте из периода средњовековне Угарске државе. Осим налаза средњовековне цркве, наишли на око два метра дубине на грађевину из римског перида. У питању су масивни зидови од камена, лепо изграђени. Ми смо „ухватили“ један угао те грађевине у габаритима Жупног уреда, али она заправо „излази“ на Трг Бранка Радичевића где су такође у ранијим ископавањима малог обима, откривени зидови из римског доба. Још увек немамо све елементе да бисмо знали о чему је реч. Нажалост, због тога што смо радили у тако скученим условима и обиму, спустили смо се на два места до  површине тог зида, али нисмо могли даље због безбедности.

Напомиње да би, када се буду обављали неки други радови, а спомиње се уређење централног карловачког тргу у догледно време, требало укључити археологе и истражити тај комплекс, који је најстарији хоризонт из римског периода. У Магистрату, преко пута Жупног уреда и цркве,  је пре више година нађен римски гроб. Од раније је познато да је на том месту постојало римско насеље.

 - Наш  налаз у Жупном уреду казује да је то била значајна грађевина с обизом на  величину и начин грађења зидова -  прича Ивана. - Они су масивни, широки око метар и по и више. У тим слојевима од два метра земље, од римског до данашњег нивоа, има још налаза из средњег века. Нашли смо поред зидова базилике неколико гробова, делимично оштећених, који су вероватно из позног средњег века, остатак  зидане пећи. Све смо то документовали. Имамо план са позицијом тих зидова , фотографије, цртеж што захтевају археолошка истраживања. Карловци доста тога још крију из старије прошлости. То што се до сада зна није довољно презентовано, осим у музеју. Ово може бити занимљива прича за туристичку презентацију  Карловаца.

Зорица Милосављевић