Тито за антички шлем дао липицанере (Фото галерија)
Једна од најпопуларнијих и највреднијих изложби коју је приредио Музеј историје Југославије, стигла је у Музеј града Новог Сада, а реч је о „Царским даровима” које су током деценија његове владавине, Јосипу Брозу Титу поклањали светски монарси.
То су, како је речено, највреднији експонати које Музеј историје Југославије поседује не само у материјалном смислу него и у уметничко-историјском.
Музејски саветник музеја историје Југославије Мома Цвијовић објаснио је да не буде забуне, да се овде ради само о оним поклонима које су крунисане главе поклониле Титу почев од 1954. године када је он примио први поклон из руке грчког краља Павла. У питању је изузетно вредан предмет - антички коринтски шлем с краја седмог и почетка шестог века пре нове ере.
Реч је дакле о даривању на највишем државном нивоу где је узајамност прописана протоколом који каже да се на сваки поклон обавезно узвраћа. Цвијовић је објаснио да је у том смислу веома важна еквивалентност, односно вредност поклона мора да буде скоро иста.
„Тако је Тито за тај коринтски шлем грчком краљу Павлу и његовој супрузи поклонио пар коња липицанера“, рекао је Цвијовић.
По његовим речима на изложби је приказано укупно 58 експоната који су подељени у више категорија и потичу из седамнаест различитих краљевина и царевина из Титовог времена.
Пре свега ту су како је рекао Цвијовић археолошки предмети, односно националне баштине земаља из којих су долазили, затим предмети савремене производње и примењене уметности, разноразне вазе и тањири...
На пример данска краљица је поклонила риса од порцелана, а то су све предмети урађени у врхунским радионицама.
Цвијовић каже да је за њега од свих поклона најзанимљивија глава Буде коју је Титу поклонио авганистански краљ Мохамад Захир. Обично азијски краљеви поклањају нешто са националним обележјима и симболима чак и онда када је новије израде инсистира се на њима. А овде је интереснатно да један суверени владар исламске земље поклања Титу један веома вредан поклон из четвртог века пре нове ере који не припада њиховом религиозном уређењу.
Тај предмет је избегао тужну судбину других таквих предмета када су Талибани пре неку годину у Кабулу уништили комплетан музеј са предметима ове врсте.
„Када погледате ту главу Буде која потиче из провинције Хаде она не делује толико источњачки и будистички већ по цртама лица више делује као да је неки Аполон што је и разумљиво јер је Хада најисточнија покрајина до које се ширио хеленизам па се осећа тај утицај“, указао је Цвијовић.
Он је закључио да се стицајем околности ова фигурица сачувала и додао да по веровању старих народа предмети теже да се врате првобитном власнику, па се може рећи да се на неки начин ова фигурица вратила у средоземље где јој је постојбина уметничког израза.
Катарина Бачкалић
Фото: Радивој Хаџић