Tito za antički šlem dao lipicanere (Foto galerija)
Jedna od najpopularnijih i najvrednijih izložbi koju je priredio Muzej istorije Jugoslavije, stigla je u Muzej grada Novog Sada, a reč je o „Carskim darovima” koje su tokom decenija njegove vladavine, Josipu Brozu Titu poklanjali svetski monarsi.
To su, kako je rečeno, najvredniji eksponati koje Muzej istorije Jugoslavije poseduje ne samo u materijalnom smislu nego i u umetničko-istorijskom.
Muzejski savetnik muzeja istorije Jugoslavije Moma Cvijović objasnio je da ne bude zabune, da se ovde radi samo o onim poklonima koje su krunisane glave poklonile Titu počev od 1954. godine kada je on primio prvi poklon iz ruke grčkog kralja Pavla. U pitanju je izuzetno vredan predmet - antički korintski šlem s kraja sedmog i početka šestog veka pre nove ere.
Reč je dakle o darivanju na najvišem državnom nivou gde je uzajamnost propisana protokolom koji kaže da se na svaki poklon obavezno uzvraća. Cvijović je objasnio da je u tom smislu veoma važna ekvivalentnost, odnosno vrednost poklona mora da bude skoro ista.
„Tako je Tito za taj korintski šlem grčkom kralju Pavlu i njegovoj supruzi poklonio par konja lipicanera“, rekao je Cvijović.
Po njegovim rečima na izložbi je prikazano ukupno 58 eksponata koji su podeljeni u više kategorija i potiču iz sedamnaest različitih kraljevina i carevina iz Titovog vremena.
Pre svega tu su kako je rekao Cvijović arheološki predmeti, odnosno nacionalne baštine zemalja iz kojih su dolazili, zatim predmeti savremene proizvodnje i primenjene umetnosti, raznorazne vaze i tanjiri...
Na primer danska kraljica je poklonila risa od porcelana, a to su sve predmeti urađeni u vrhunskim radionicama.
Cvijović kaže da je za njega od svih poklona najzanimljivija glava Bude koju je Titu poklonio avganistanski kralj Mohamad Zahir. Obično azijski kraljevi poklanjaju nešto sa nacionalnim obeležjima i simbolima čak i onda kada je novije izrade insistira se na njima. A ovde je interesnatno da jedan suvereni vladar islamske zemlje poklanja Titu jedan veoma vredan poklon iz četvrtog veka pre nove ere koji ne pripada njihovom religioznom uređenju.
Taj predmet je izbegao tužnu sudbinu drugih takvih predmeta kada su Talibani pre neku godinu u Kabulu uništili kompletan muzej sa predmetima ove vrste.
„Kada pogledate tu glavu Bude koja potiče iz provincije Hade ona ne deluje toliko istočnjački i budistički već po crtama lica više deluje kao da je neki Apolon što je i razumljivo jer je Hada najistočnija pokrajina do koje se širio helenizam pa se oseća taj uticaj“, ukazao je Cvijović.
On je zaključio da se sticajem okolnosti ova figurica sačuvala i dodao da po verovanju starih naroda predmeti teže da se vrate prvobitnom vlasniku, pa se može reći da se na neki način ova figurica vratila u sredozemlje gde joj je postojbina umetničkog izraza.
Katarina Bačkalić
Foto: Radivoj Hadžić