Тијана Бјелобрк посвећена социјалној заштити и инклузији деце са сметњама у развоју
Посао дефектолога не може да обавља свако – потребно је бити вредан, посвећен, пажљив, обзиран и сваки тренутак посветити усавршавању. У овом мултидисциплинарном занимању које одликује хуманост, успешни су они који свој посао искрено воле, али и више од тога – дефектолози своју неизмерну љубав и пажњу посвећују деци са сметњама у развоју и одраслим особама са инвалидитетом које се често налазе на маргинама.
У том племенитом позиву пронашла се и мастер дефектолог Тијана Бјелобрк, која ради у Школи за основно и средње образовање “Милан Петровић” са домом ученика, а која је и потпредседница је Удружења “Витезови осмеха”. Наша саговорница прошле године завршила је едукативни курс “Општа и специфична реедукација психомоторике са општом дефектолошком дијагностиком и релаксацијом” у Београду, како би могла да започне са индивидуалним третманима за децу са сметњама у развоју.
– За дефектологију сам се одлучила јер имам брата са Дауновим синдромом и од детињства смо као породица били укључени у разна удружења, уз које сам и одрасла – казала је Тијана Бјелобрк. – Тако сам одлучила да се им прикључим у раду, а током живота, моја визија о одраслим особама са инвалидитетом и деци са сметњама у развоју коју сам имала се драстично променила. Када сам почела да радим, научила сам да је свако различит, а да све научено може да се примени на јако мали број деце, те је искуство у раду од пресудног значаја.
Након дипломе дефектолога, Тијана је уписала и мастер, а паралелно са тим, била је и лични пратилац. У ШОСО “Милан Петровић” почела је са ради 2015. године, где је сада наставник.
– Родитељима деце са којом радим увек кажем да желим да им деца буду срећна и уколико могу да их научим нешто, даћу све од себе да успем у томе – нагласила је наша саговорница. – У оном тренутку када видим да дете то не жели, кажем родитељима да ми није циљ да форсирам да дете по сваку цену научи да биљка има корен, стабло, лист, цвет, плод и семе, јер је мени лично, као некоме ко има брата који има Даунов синдром, њихова срећа увек на првом месту.
Удружењу “Витезови осмеха” Тијана се волонтерски прикључила 2016. године и посветила се социјалној заштити и инклузији деце са сметњама у развоју, а ове јесени, покренули су и тромесечни пројекат “За добробит породице”, кроз које се заједници пружају бесплатне услуге.
– Сматрам да дефектологија треба да буде хуман позив, да се родитељима третмани не наплаћују, макар не папрено, како би смо што више помогли родитељима и деци – нагласила је Тијана. – Доста колега који раде у центрима нуде услуге бесплатно, када виде да родитељ то не може да приушти.
Како би се растеретила листа чекања за третмане код логопеда, они су бесплатни у просторијама Удружења “Витезови осмеха”, као и програм за надарену децу за подстицање интелигенције, антистрес програм за одрасле и програм стимулације психомоторног и когнитивног развоја који Тијана Бјелобрк води.
– Програм је намењен деци од 3 од 6 година, првенствено за оне са успореним психомоторним развојем, па тако радимо вежбе за реедукацију психомоторике за стимулисање когнитивног развоја и за стимулисање чула кроз различите активности, што је основа свега – казала је Тијана. – Одзив за наше бесплатне програме је веома добар и попуњени су сви термини које смо понудили, па мислим да би више удружења требало да покрене овакве пројекте.
Како наша саговорница истиче, најважније је не правити разлику између деце типичног развоја и деце са сметњама у развоју, а браћу и сестре не одвајати и учити их да су једнако важни и вољени.
– Детету са сметњама у развоју, као и одраслим особама са инвалидитетом треба прићи исто као и сваком другом детету или одраслој особи – нагласила је Тијана. – Треба их поздравити, представити се, а не сажаљевати их или избегавати. Мислим да је родитељима најгоре уколико деца имају изливе беса на јавним местима, и сви гледају шта се дешава, па се родитељи често и постиде, буде им непријатно и бесни су с разлогом, а мислим да је у тим ситуацијама, уколико не можемо да помогнемо, најбоље само проћи.
У оквиру Удружења, Тијана се бави и хуманитарним радом, те су прошле године за децу из социјално-угрожених подручја у Србији обезбеђени пакетићи у виду хране и кућне хемије.
– Проналазили смо угрожене породице широм Србије преко различитих фондација, а некима смо се враћали и више пута, док смо појединим удружењима даровали Монтесори материјале и штампаче – објаснила је Тијана. – Ове године планирамо акцију помоћи школама у Србији “Добро дело за добро дете”.
Удружење “Витезови осмеха” осмислило је пројекат у ком би се деци типичног развоја у школама кроз радионице показало како заправо изгледају различите врсте сметњи у развоју код њихових вршњака – један од начина је да се направи јака бука која би им показала како је вршњацима са аутизмом, или наочаре које би им помогле да схвате како је другарима који имају оштећење вида.
– Сматрам да код нас постоји тренд неразумевања према деци са сметњама у развоју, одраслим особама са инвалидитетом и њиховим родитељима, стога је едукација кључна, те мислим да је наша замисао добра, јер је децу лакше научити и правилно “обликовати” док су мала, нарочито ако у разреду већ имају дете којем је потребна подршка, природно им долази да се друже и помогну– објаснила је наша саговорница. – Када сам радила као пратилац девојчици са аутизмом, већ у првим данима, другарице су почеле да јој прилазе, да је воде на ужину и седе са њом за столом.
Како наша саговорница тврди, у Новом Саду потребно је више радионица које ће укључивати децу типичног развоја и децу са сметњама у развоју, јер само када су заједно могу да науче да сви раде исте ствари, неки само на мало другачији начин.
Д. Андулајевић
Фото: Приватна архива