Тајна веза између жене и ташне
Торба је један од најбољих пријатеља за сваку даму, увек је корисна, па и онда када је празна служи да употпуни модну креацију. Препознатљив модни бренд ташни „Дум”, који се ручно израђује у радионици у Шекспировој улици број 24, поносно носи ову титулу.
Иза овог бренда стоји Дуња Михалачки, инжењер дизајна текстила, која је своју страст према торбама први пут показала још 2011. године на изложби у Културном центру Београда. Она за “Дневник” објашњава да је некада добра и здрава конкуренција та која те покрене.
– Као и у сваком послу, потребна је дисциплина, рад и истрајност. Када поклекнеш, када сам радиш да нађеш неку инспирацију да наставиш даље – рекла је Дуња Михалачки. – Има успона и падова, али то су све изазови који су корисни да бисмо напредовали. Од почетка сам имала подршку јер је препознато то што радим, још од прве изложбе, а затим и од девојака које су куповале моје ташне, па од мог окружења, од пријатеља и породице.
Како власница појашњава, водећи трендови увек утичу на стваралачки процес, а креирање аутентичних принтова и модела данас је компликовано. Због тога је потребан дужи рок израде за торбе које настају у студију „Дум”, јер како она каже, “брза мода” је не интересује.
Поклон читатељки „Дневника”
Дуња Михалачки ће обрадовати једну читатељку “Дневника”. Дама која се буде данас прва јавила на телефон 528-765 од 12 до 12.05 сати добиће футролу за телефон. Поклон ће јој Дуња Михалачки послати на кућну адресу.
– Занимљиво ми је то што постоји та нека тајна веза између жене и ташне – открила је наша саговорница. – Инспирација јесте свуда око нас, али то је процес и треба бити јако вешт, треба издвојити нешто из мора свега тога и бити стрпљив и упоран, па онда то продуковати у неку идеју и коначан производ. То једино могу да постигнем када се осамим, цртам и развијам своју идеју, док не дођем до оног што ми се свиђа.
Наша саговорница додаје да увек стави свој лични печат на производе и да има сталне клијенте. Девојке које једном купе торбу, увек се враћају и то мора бити показатељ квалитета производа који настану у њеној радионици.
– Ја сам доступна и имам леп однос са купцима у смислу поверења – закључује Михалачки. – Значи, када купе мој производ, ја бих волела да то буде нешто трајније, да купују мање али квалитетније, зато им стојим на располагању, а ако се нешто деси, увек могу да ме позову.
Р. Чобановић