Све мање деце се вакцинише

Спровођење програма обавезне вакцинације у 2016. години у Војводини било је отежано због дисконтинуитета у снабдевању појединим вакцинама, наводе у Институту. Додатно оптерећење су и све интензивније антивакциналне поруке на друштвеним мрежама и у медијима.

Међутим, захваљујући прерасподели вакцина између округа и општина те поновном позивању на имунизацију на крају године, одзив на вакцинацију је бољи, осим када је реч о MMR-u, којом је вакцинисано 89 одсто деце, и ХБ вакцини. Ситуација је знатно другачија када је у питању ревакцинација јер је одзив незадовољавајући за све вакцине, осим ДТ-а.

Стицање отпорности

Имунизација је безбедан и ефикасан начин заштите од одређених заразних болести чије последице су веома тешке, а могу бити и смртоносне. Вакцинација представља поступак уношења узрочника болести или њихових делова у организам. Циљ је да се изазове реакција имуног система и развије отпорност на те узрочнике, слична оној која се стиче приородним путем у случају обољевања.

Вакцинација је по Закону о заштити становништва од заразних болести обавезна и спроводи се у складу с правилником, односно по календару имунизације у препорученом узрасту. Деца која се не вакцинишу, наводе у Институту, лако могу оболети од болести против којих се и спроводи имунизација, попут туберкулозе, малих богиња, рубеоле, заушака, као и хепатитиса Б, великог кашља, дифетрије, тетануса, дечје парализе и обољења изазваних хемофилусом инфлуенце тип б. Зато је веома битно да дете прими све дозе у складу с календаром имунизације. Уколико се деси да се вакцина да пре времена, дете неће створити отпорност због незрелости свог одбрамбеног система, а уколико се да касније, може доћи до обољења. 

Законом су предвиђене казне за родитеље који одбијају вакцинацију. Казне су новчане, у распону од 30.000 до 150.000 динара.

И. Миклоши