Sve manje dece se vakciniše

Sprovođenje programa obavezne vakcinacije u 2016. godini u Vojvodini bilo je otežano zbog diskontinuiteta u snabdevanju pojedinim vakcinama, navode u Institutu. Dodatno opterećenje su i sve intenzivnije antivakcinalne poruke na društvenim mrežama i u medijima.

Međutim, zahvaljujući preraspodeli vakcina između okruga i opština te ponovnom pozivanju na imunizaciju na kraju godine, odziv na vakcinaciju je bolji, osim kada je reč o MMR-u, kojom je vakcinisano 89 odsto dece, i HB vakcini. Situacija je znatno drugačija kada je u pitanju revakcinacija jer je odziv nezadovoljavajući za sve vakcine, osim DT-a.

Sticanje otpornosti

Imunizacija je bezbedan i efikasan način zaštite od određenih zaraznih bolesti čije posledice su veoma teške, a mogu biti i smrtonosne. Vakcinacija predstavlja postupak unošenja uzročnika bolesti ili njihovih delova u organizam. Cilj je da se izazove reakcija imunog sistema i razvije otpornost na te uzročnike, slična onoj koja se stiče priorodnim putem u slučaju oboljevanja.

Vakcinacija je po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti obavezna i sprovodi se u skladu s pravilnikom, odnosno po kalendaru imunizacije u preporučenom uzrastu. Deca koja se ne vakcinišu, navode u Institutu, lako mogu oboleti od bolesti protiv kojih se i sprovodi imunizacija, poput tuberkuloze, malih boginja, rubeole, zaušaka, kao i hepatitisa B, velikog kašlja, difetrije, tetanusa, dečje paralize i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip b. Zato je veoma bitno da dete primi sve doze u skladu s kalendarom imunizacije. Ukoliko se desi da se vakcina da pre vremena, dete neće stvoriti otpornost zbog nezrelosti svog odbrambenog sistema, a ukoliko se da kasnije, može doći do oboljenja. 

Zakonom su predviđene kazne za roditelje koji odbijaju vakcinaciju. Kazne su novčane, u rasponu od 30.000 do 150.000 dinara.

I. Mikloši