„Штрандароши” уз Зорицу и у тренуцима невоље

Када су чули да је Зорица Митић, која иначе ради на Штранду, задобила теже повреде у несрећи, прво што су урадили је да су почели да скупљају новац. Како кажу “да јој се нађе”, јер су лечења скупа и колико год да пара има, предстоји јој дужи опоравак.

- Овде смо више од 40 година, уживамо у лепотама Дунава и окружења, користимо кабине и знамо како функционише Штранд - каже за “Дневник” Бобан из Удружења “Штрандароши”. - Успоставили смо одличну сарадњу са вредним радницима “Градског зеленила” у ком је запослена и Зорица. Реч је такође о изузетно вредној жени, љубазној, увек спремној да притекне у помоћ. Једноставно, све праве и веродостојне људске особине које могу да дефинишу човека, саткане су у Зорици Митић. Зато смо осетили потребу, познавајући је, да јој помогнемо у складу с могућностима. За неколико дана смо успели да прикупимо око 14.000 динара, иако није сезона, а наставићемо да скупљамо финансијску помоћ, све док се Зорица потпуно не опорави. Док је не видимо поново веселу и насмејану на Штранду, како у пролазу маше, спремајући се да орезује, чисти травњаке и обавља остале послове, нећемо стати.  Зорица заслужује више од овога, а пошто сезона тек предстоји, верујемо да ће и одзив за хуманитарну акцију бити бољи.

Како каже Бобан, “Штрандароши” и радници “Градског зеленила”  имају породичан и хармоничан однос, стога гледају на Зорицу као себи равну. Већ 14 година Зорица “штрандари” уз Дунав, чинећи градску плажу уредном, чистом и безбедном за све њене посетиоце.

- Саживели смо се, ту смо сви и лети и зими, тако да међусобно гајимо узајамно поштовање и искрено пријатељство, пре свега - уверава наш саговорник. - Увек су нам ту, шта год да затреба. Ако укажемо на неку неправилност, они одмах реагују и уклањају је, као што и лако и рбзо решавају мање техничке поправке. Једноставно, свима нам је у циљу да нам овде буде лепо.

Осим тога што су се организовали да јој помогну новчано, чланови удружења заједно са пословођом “Градског зеленила” Милојем Гобином Батом и његовим колегама обилазе Зорицу да јој улепшају дан, испричају се и попију кафу, јер недостају једни другима. Бата каже да су дирнути иницијативом “Штрандароша” и наравно да су је и сами подржали.

- Нисам очекивала да ће ово приредити - уверава Зорица Митић. - Стварно су ме много обрадовали. Чули смо се свакодневно, а долазили су ми и у посету и нису ништа спомињали! Сви смо ми као једна велика породица, свакодневно се видимо и пет пута дневно, увек махнемо, поздрвимо се, некада помислим да сам можда досадна, али шта могу када једноставно осећам да тако треба да урадим. Они нам увек пожеле пријатан дан и срећан рад, успут поделимо бомбоне, колаче, погачице, кафу, сок... све што имамо, међусобно поделимо. Права је срећа имати људе на које можете да се ослоните када вам је најтеже.

Текст и фото: И. Бакмаз