Степановићево: Партерно уређење центра за век постојања
Леп јесењи дан екипа „Дневника” искористила је да посети Степановићево.
Улице су махом биле празне јер су током преподнева углавном сви били на свакодневним пословима, у граду, на њиви, у кући или дворишту. Рекоше нам у том месту да је, када је о запослености реч, обично расподела таква да једно од супружника ради у пољопривреди, а да је друго запослено у граду. Тиме је створена одређена сигурност новчаног прилива, а истовремено могућност да се обрадом земље додатно обезбеди квалитетнији живот. Степановићево је лепо место, а наш лист је у више наврата писао о томе да су га основали и подигли солунски добровољци. Споменик у центру, њима у част, потпуно је уређен, чиме је сеоски трг с паркићем добио лепши изглед.
– Догодине ћемо обележити век од доласка на ове просторе – казао је потпредседник месне заједнице Влада Самарџић. – Зато се надамо и партерном уређењу центра. Ове године реконструисан је и проширен коловоз у делу Улице солунских добровољаца, а верујемо у испуњење обећања да ће до краја године комплетна улица бити завршена, баш као и уређење Улице Баће Кесића. Један од пројеката је и пут Степановићево – Бачки Петровац и везивање за оближњи ауто-пут, чиме би, верујемо привукли инвеститоре. Сада је раздаљина између Бачког Петровца и Степановићева 22 километра, а по постојећем пројекту, који код комшија постоји, износила би само девет.
Самарџић се осврнуо на статистику и перспективу, како каже у том месту годишње умре 35 до 40 мештана, а роди се између десет и 15 деце. Уз то, вели доста младих тежи да из села оде у град или у другу државу у потрази за бољим животом, онда је јасно да ситуација није сјајна. Ипак, има и оних који верују да перспективу могу обезбедити и овде.
Споменуо је Самарџић преминуле, а када је сеоско гробље у питању, дошло је до значајних промена.
– Од ове године послове сахрањивања и одржавања месног гробља преузело је ЈКП „Лисје” – вели потпредседник МЗ. – Било је испочетка великог отпора међу мештанима. Одржали смо три збора грађана да бисмо се на крају ипак сложили о најбитнијим ставкама. Тако је и утврђено да цена за укоп и одржавање хумке износи 12.000 динара. Иако је било незадовољства међу мештанима, временом се показало да је ЈКП „Лисје” добар домаћин, а да не остане само на речима хвале, у прилог и обећање предузећа да ће инвестирати у нове стазе на гробљу, паркинг и каталог старих споменика.
Пређосмо убрзо и на веселије теме – децу. Настава се одвијала у оближњој Основној школи „Алекса Шантић”, а предшколци су боравили у вртићу крај фудбалског терена, на којем смо затекли учитељицу Љиљу Жутић и њених 20 ученика другог разреда како весело трчкарају по травњаку. И док су дечаци јурили за лоптом, девојчице су плеле венчиће од цвета маслачка. Један је украсио и учитељицину фризуру.
– Пуних 38 година посветила сам раду у просвети, од чега 33 с основцима у Степановићеву – каже 59-годишња учитељица. – Обожавам децу, а свака генерација коју сам извела драга ми је на свој начин. Упркос годинама, трудим се да се сваке године едукујем, а још више уживам у томе да ученике научим нечему новом и тако ће бити док не одем у пензију. Чула сам да ће следеће године у 1. разред основне школе поћи само четири ђака. Но, шта да се ради, јасно је да с тако малим бројем ученика нећемо моћи да формирамо самостално одељење. Растужи ме такво сазнање, али не губимо наду да ће нам се можда и доселити неко ново дете.
Од активних друштава и клубова у месту, осим фудбалског клуба „Омладинац”, Самарџић је апострофирао Културно-уметничко друштво „Степино коло”, с председником Младеном Зељковићем на челу. Затим, Ловачко друштво „Степановићево”, чији је председник Млађан Бига и Џудо клуб „Омладинац” који води Ненад Симић.
С. Савић
Пројекат „Приградска насеља – од оснивања до будућности” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.