Старо хало губи битку с мобилном технологијом

Ипак, када је наш суграђанин Љубиша Обрадовић заиста и покушао да користи неку од њих, непријатно се изненадио када је открио да су многе „хало” говорнице неисправне или оштешене.

– Иако сам већ неколико пута рекламирао да су говорнице по граду у квару, по питању поправке још ништа није урађено – каже он, уз напомену да је 70 одсто инвалид те да је чешће у контакту с болницом и амбулантама, одакле користи говорнице да би позвао такси или породицу, али је све чешће ускраћен за ту могућност. – Неки од неисправних апарата налазе се испред дежурне амбуланте у Улици Змај Огњена Вука, испред улаза у Покрајинску специјалну амбуланту све четири дупле говорнице су неисправне, а на Рибљој пијаци говорница је скунута при реконструкцији Трга републике. Ако се већ продају картице, онда апарате треба сервисирати, да грађани могу да их користе.  

Тај старији Новосађанин сматра да, осим оних пензионера који нису вични модерним начинима комуникације, говорнице фале и туристима који се нађу у нашем граду.

– У септембру сам био у Грчкој и још у аутобусу туристички водич нам је препоручио да купимо картице да бисмо користили уличне говорнице. Значи, ова моја жалба је оправдана ако желимо да и грашани и туристи буду задовољни – наводи Обрадовић.

Из компаније „Телеком Србија”, односно „Ем-те-ес”, која је задужена за постављање, одржавање и поправку „хало” говорница, кажу да ће убудуће наставити да пружају ту услугу грађанима. Ипак, напомињу да је упоредо с растом коришћња мобилних телефона знатно опао телефонски сабраћај који долази с уличних јавних телефона, а на подручју Новог Сада је у последњих шест месеци на тај начин откуцано 123.000 импулса. Такав тренд је, стоји у одговору те компаније, приметан већ дужи низ година, а највећи број позива остварује се с говорница на аутобуским и железничким станицама, у болницама, бањама и тржним центрима. Из „Телекома” тврде и да нису заборавили на одржавање говорница по Србији.

Можда су изгубиле првобитну намену, али црвене лондонске уличне говорнице свакако су постале незаменљиве као својеврсни симбол тог града. Како из сопственог искуства каже директор развоја фирме „Winning мовес” Лазар Вуковић, који тамо живи и ради, чак се и те говорнице не користе као некад, али, ипак, има и других начина да опстану.

– Чуо сам да су неке говорнице претворене у мале библиотеке - објашњава он. – У мањим местима, где има неколико хиљада становника, свако ко жели да обави телефонски позив, остави тамо књигу коју је прочитао и сада су те говорнице пуне књига. Та идеја доприноси заједници јер се на тај начин говорнице и даље донекле користе у Енглеској.

Иначе, сличну идеју већ годинама, сваког 6. априла, претаче у стварност наш суграђанин, фото-репортер „Дневника” Слободан Шушњевић. Његова мини библиотека у изабраној телефонској говорници својеврсни је симбол неповратно страдалог културног блага када је 1941. године бомбардована и Народна библиотека Србије.

„Надлежне службе Телекома Србија редовно контролишу исправност ’хало’ говорница и интервенишу по потреби”, стоји у одговору Телекома. „Квар или оштећење грађани могу пријавити позивањем броја 19771, а хитне службе, као што су полиција (192), ватрогасци (193) и Хитна помоћ (194), с ’хало’ говорнице могу се позвати бесплатно.

Иначе, наш саговорник, Љубиша Обрадовић, као заговорник тезе да је обичном Новосађанину и даље потребна исправна телефонска говорница, каже и да појава на коју указује квари и имиџ нашег града као будуће Европске престонице културе за три године.

Директор Фондације „Нови Сад 2021” Немања Миленковић рекао је да та организација није адреса за питање телефонских говорница, додавши да, као становник овог града сматра да најпре треба обавити озбиљно истраживање да ли ново време доноси потребу за телефонским говорницама и тек онда реаговати.

– Много тога се променило када је у питању мобилна телефонија, а променио се и начин живота – оценио је Миленковић. – Говорим искључиво као обичан грађанин, и када сам у иностранству, без обзира на роминг, користим „вајбер” или „вотсап”.

        М. Рашић и Д. Ристић