Staro halo gubi bitku s mobilnom tehnologijom

Ipak, kada je naš sugrađanin Ljubiša Obradović zaista i pokušao da koristi neku od njih, neprijatno se iznenadio kada je otkrio da su mnoge „halo” govornice neispravne ili oštešene.

– Iako sam već nekoliko puta reklamirao da su govornice po gradu u kvaru, po pitanju popravke još ništa nije urađeno – kaže on, uz napomenu da je 70 odsto invalid te da je češće u kontaktu s bolnicom i ambulantama, odakle koristi govornice da bi pozvao taksi ili porodicu, ali je sve češće uskraćen za tu mogućnost. – Neki od neispravnih aparata nalaze se ispred dežurne ambulante u Ulici Zmaj Ognjena Vuka, ispred ulaza u Pokrajinsku specijalnu ambulantu sve četiri duple govornice su neispravne, a na Ribljoj pijaci govornica je skunuta pri rekonstrukciji Trga republike. Ako se već prodaju kartice, onda aparate treba servisirati, da građani mogu da ih koriste.  

Taj stariji Novosađanin smatra da, osim onih penzionera koji nisu vični modernim načinima komunikacije, govornice fale i turistima koji se nađu u našem gradu.

– U septembru sam bio u Grčkoj i još u autobusu turistički vodič nam je preporučio da kupimo kartice da bismo koristili ulične govornice. Znači, ova moja žalba je opravdana ako želimo da i grašani i turisti budu zadovoljni – navodi Obradović.

Iz kompanije „Telekom Srbija”, odnosno „Em-te-es”, koja je zadužena za postavljanje, održavanje i popravku „halo” govornica, kažu da će ubuduće nastaviti da pružaju tu uslugu građanima. Ipak, napominju da je uporedo s rastom korišćnja mobilnih telefona znatno opao telefonski sabraćaj koji dolazi s uličnih javnih telefona, a na području Novog Sada je u poslednjih šest meseci na taj način otkucano 123.000 impulsa. Takav trend je, stoji u odgovoru te kompanije, primetan već duži niz godina, a najveći broj poziva ostvaruje se s govornica na autobuskim i železničkim stanicama, u bolnicama, banjama i tržnim centrima. Iz „Telekoma” tvrde i da nisu zaboravili na održavanje govornica po Srbiji.

Možda su izgubile prvobitnu namenu, ali crvene londonske ulične govornice svakako su postale nezamenljive kao svojevrsni simbol tog grada. Kako iz sopstvenog iskustva kaže direktor razvoja firme „Winning moves” Lazar Vuković, koji tamo živi i radi, čak se i te govornice ne koriste kao nekad, ali, ipak, ima i drugih načina da opstanu.

– Čuo sam da su neke govornice pretvorene u male biblioteke - objašnjava on. – U manjim mestima, gde ima nekoliko hiljada stanovnika, svako ko želi da obavi telefonski poziv, ostavi tamo knjigu koju je pročitao i sada su te govornice pune knjiga. Ta ideja doprinosi zajednici jer se na taj način govornice i dalje donekle koriste u Engleskoj.

Inače, sličnu ideju već godinama, svakog 6. aprila, pretače u stvarnost naš sugrađanin, foto-reporter „Dnevnika” Slobodan Šušnjević. Njegova mini biblioteka u izabranoj telefonskoj govornici svojevrsni je simbol nepovratno stradalog kulturnog blaga kada je 1941. godine bombardovana i Narodna biblioteka Srbije.

„Nadležne službe Telekoma Srbija redovno kontrolišu ispravnost ’halo’ govornica i intervenišu po potrebi”, stoji u odgovoru Telekoma. „Kvar ili oštećenje građani mogu prijaviti pozivanjem broja 19771, a hitne službe, kao što su policija (192), vatrogasci (193) i Hitna pomoć (194), s ’halo’ govornice mogu se pozvati besplatno.

Inače, naš sagovornik, Ljubiša Obradović, kao zagovornik teze da je običnom Novosađaninu i dalje potrebna ispravna telefonska govornica, kaže i da pojava na koju ukazuje kvari i imidž našeg grada kao buduće Evropske prestonice kulture za tri godine.

Direktor Fondacije „Novi Sad 2021” Nemanja Milenković rekao je da ta organizacija nije adresa za pitanje telefonskih govornica, dodavši da, kao stanovnik ovog grada smatra da najpre treba obaviti ozbiljno istraživanje da li novo vreme donosi potrebu za telefonskim govornicama i tek onda reagovati.

– Mnogo toga se promenilo kada je u pitanju mobilna telefonija, a promenio se i način života – ocenio je Milenković. – Govorim isključivo kao običan građanin, i kada sam u inostranstvu, bez obzira na roming, koristim „vajber” ili „votsap”.

        M. Rašić i D. Ristić