Шта могу кад сам устала на баксузну ногу
Иако је још далеко било велико пролећно чишћење, тог суботњег јутра осетила је налет хигијенског оптимизма, што би рекао водитељ Драган Илић.
С наднаравном снагом спремила се на померање намештаја, рибање кухињских елемената, мењање постељине, прање прозора и завеса, одвајање гардеробе коју више не носи… Да се умориш само читајући! На листи приоритета било јој је и спремање ручка по „следу логичном”, јер се читаве недеље није појео поштен оброк кашиком. Приставила је супу, питу гурнула у рерну, а онда се бацила на завијање двадесетак сарми, јер није наодмет да остане нешто и за следећу седмицу. Како је налила воду, поглед јој паде на неотворену кесу пиринча. Хајде, вади, одмотавај, па Јово наново… Упитни миомириси из рерне тргли су је из „мантричке” работе: пожури да спасе што се спасти да, али јој врела пара замагли наочаре, а врела дршка опече прсте. Сиротом десерту није било суђено, те је завршио на кухињским плочицама! Ништа није помагало, посебно не мужевљев покушај да је одобровољи хумором: „Жено, пита ти никад није боље испала”. Е па, сад ћеш је јести са содом-бикарбоном уместо са шећером у праху, јер сам тако у могућности!
Слађана Милачић