ДАН КАДА ЈЕ МАРИЈА ТЕРЕЗИЈА УЗВИКНУЛА “СРПСКИ НОВИ САД” Слобода је коштала 80.000 форинти, од овог тренутка више ништа није било исто - Српска Атина данас слави 277. рођендан
Пре тачно 277 година, 1. фебруара 1748, грађани Петроварадинског Шанца учинили су историјски корак – за 80.000 форинти откупили су титулу слободног краљевског града и тиме себи обезбедили будућност.
Овај чин означио је почетак епохе самоуправе, привредног раста и културног успона Новог Сада.
На основу одлуке царице Марије Терезије, становници насеља добили су колективни племићки статус, који их је штитио од самовоље војних и феудалних власти Хабзбуршког царства. У историјској Повељи стоји:
„Ја, Марија Терезија, Божјом милошћу царица римска, а краљица Угарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Раме, Србије, Галиције, Лодомерије итд. итд. дајем гласом овога писма на знање свакоме, кога се тиче, да тај толико пута спомињани наш Петроварадински камерални град... чиним слободним краљевским градом. (...) Укидајући му досадашње име Петроварадински шанац, нађосмо за добро да се убудуће зове и да му наслов буде Неопланта, мађарски Uj-Videgh, немачки Neu-Satz, српски Нови Сад.”
Овај статус донео је граду судску, законодавну и извршну власт, формирање Магистрата од дванаесторице грађана, право на доношење градског Статута и убирање пореза. Тим актом, Нови Сад се изједначио са другим урбаним центрима царевине и убрзо постао значајно културно, трговачко и политичко средиште региона.
Елибертациона повеља Марије Терезије постала је темељ за развој Новог Сада, а грађани су својим јединством, без обзира на веру и нацију, изборили место у историји. Да ли су могли да замисле да ће од скромног насеља израсти у готово полумилионски град? Вероватно не. Али једно је сигурно – да нису „одрешили кесу“, Нови Сад данас не би био оно што јесте.
Од 1998. године, 1. фебруар се званично обележава као Дан града.