Срећан нам Дан Града

Он то данас не би био да 1748. године Марија Терезија није потписала Повељу слободног краљевског града, а што је ондашње Новосађане коштало 80.000 форинти. Развила се полемика колико је то нула у данашњим динарима, рецимо, али и за које паре бисмо сада били спремни да купимо слободу...

Нови Сад се, откако носи то име, дакле већ 275 година, развио уздуж и попреко, и верујем да нико жив данас не може да замисли како су ове наше улице (уколико су и постојале) тада изгледале. Често кад шетам центром размишљам како ли се некад живело у варошици пре ових китњастих, богатих, а и ових савремених зграда. Шта ли је тада радовало ил’ секирало Новосађане, да ли су размишљали о томе имају ли довољно кафана ил’ позоришних представа; да ли су могли да замисле шта ће куповина слободе значити генерацијама после њих и у ком правцу ће је користити и развијати.

Данас смо ту где смо. У неким моментима, слобода бива прецењена реч, некад погрешно протумачена, а понекад и злоупотребљена. Али, каква год била, и какви год ми били, не смемо да заборавимо да иста та слобода не сме да има цену и да је треба славити сваког дана.

Али данас мало више, зато, срећан вам Дан Града, Новосађани!

Леа Радловачки