Сок од зове и мед брендови браће Гајић
Да је за покретање приватног бизниса некада довољно осврнути се око себе и у природи пронаћи ресурс, доказ су браћа Бојан и Дејан Гајић из Сремских Карловаца, који су пре пет година на себе скренули пажњу производњом сока од зове и његовим пласманом по кафићима у Новом Саду и Карловцима.
На идеју да почну да производе тај сок „на велико“ дошао је млађи брат Дејан, верујући да би то могао бити добар пословни потез јер је то укус који сви мање-више памте из детињства, као и да су га у урбаним срединама већ помало и заборавили.
– Помислио сам да је то добра идеја и да је право чудо што се нико тога није пре сетио – каже Дејан Гајић. – Повољна околност је и то што је једноставан за производњу. На нашој страни је била и чињеница да због мог prеthodnog посла сервисера кафе-апарата познајем у великој мери угоститељски сектор, што је, по мом мишљењу, била солидна основа за почетак посла. И тако смо кренули.
Бојан и Дејан кажу да зову беру на Фрушкој гори, и то на парцелама на којима су од власника добили сагласност да могу. Беру је када је у пуном цвату и поступају даље с њом по традиционалној рецептури, која подразумева потапање у воду и „одлежавање“ 24 сата.
– То јој даје укус који ничим не може да се надомести, никаквим хемијским додацима. За десет дана, колико траје сезона, направимо до четири хиљаде литара сирупа. Користимо судове какве и винари употребљавају у производњи вина. Морали смо да имплементирамо HACCP и заокружимо комплетну производњу од пастеризације до паковања да би производ изгледао овако како изгледа. Од брања до паковања све сами радимо. Укључујемо остатак породице када се зова бере, и другаре, док нас се не одрекну – додаје са смешком Бојан.
Сок од зове, којем су у међувремену Гајићи придодали и сок од нане, могу наручити гости све већег броја кафића у Новом Саду, чијим власницима се допала идеја да их уврсте у асортиман освежавајућих летњих пића. Признају да није лако пробити се до свог места под сунцем поред толико брендова, и укорењених навика гостију, али су уверени у то да то могу досегнути квалитетом, за шта ипак треба времена.
Прозводња сирупа од зове и нане није једино чиме се Бојан и Дејан баве. Годину након што су се упустили у тај пионирски подухват, стицајем околности, почели су и да пчеларе, иако о томе нису много знали. Од тог тренутка до данас изучили су занат и сада имају 170 кошница.
– Имали смо ми у плану да лагано упловимо у пчеларске воде, али није било како смо замислили – каже Дејан, и додаје да су временом научили како се то ради и заволели. – Да нисмо заволели пчеларство, не бисмо остали у њему. Сад смо инфицирани њиме. То је тежак, али и веома леп посао.
Кажу да уживају подршку и помоћ породице. Дејану је све то допунски посао, а Бојан, који је ожењен и отац троје деце, посветио се потпуно пчеларству и производњи сока.
– Имамо у плану да повећамо број кошница – напомиње Бојан. – Хтели бисмо да их буде између 200 и 300. Мислимо да би то требало да буде наш оптимум. Кошница можеш да имаш онолико колико си у стању да опслужиш. У овом послу не можеш да имаш раднике. Помаже нам радница око спремања рамова, жичења, а ми се фокусирамо на сам пчелињак. Ја себе видим у пчеларству јер ми се свиђа. И док год има икаквог финансијског мотива, радићу га.
Осим меда, Бојан и Дејан освајају купце и другим пчелињим производима, од којих посебно истичу медни крем с лешником и органским какаом, који, као и сокови, носе име „биозов“.
Зорица Милосављевић