Служба кућне неге и помоћи Дома здравља „Нови Сад”: Тим хуманости за најтеже болеснике
Пандемија коронавиоруса диктира нови тренд, по којем се велики број активности умањује или отказује због ризичне ситуације, међутим, за хероје Службе кућне неге и помоћи Дома здравља „Нови Сад” вирус нема великог значаја.
По речима лекарке из те службе др Слободанке Станојевић, медицински радници су навикли да доста раде, тако да их ситуација с ковидом-19 није уопште изненадила. У старту су били добро организовани, а сходно ситуацији, прилагођавали су се новонасталим околностима.
– Читав Дом здравља „Нови Сад” добро је организован у оквиру ванредне епидемиолошке ситуације – каже за „Дневник” др Слободанка Станојевић. – Наша служба има доста посла, али бих нагласила добру сарадњу с другим службама, посебно лабораторијом и специјалистима, када постоје индикације и наши хронични пацијенти траба да иду на контролне прегледе код лекара-специјалиста. Уколико стање није ургентно, а с обзиром на епидемиолошку ситуацију, а постоји потреба за неком корекцијом терапије, у договору с лекаром-специјалистом је мењамо, или то сами радимо у складу с налазом на терену и, уопште, стањем пацијента, његовом болешћу...
Како каже, са својом тимском медицинском сестром ради у приградским насељима Ветерник, Футог и Бегеч, те може рећи да има доста пацијената, али колико их Служба укупно има, тешко је рећи.
– Код нас пацијенти доста циркулишу, много њих долази у нашу Службу, док одређени број пацијената умире, с обзиром на то да радимо са старијим хроничним болесницима и пацијентима оболелим од карцинома – казала је др Станојевић. – Мислим да имамо много већи прилив пацијената и тај број стално расте. Много је болесних људи и нису то сад више ни само старији људи. Имамо доста пацијената оболелих од малигних болести који су средњих и млађих година, а има и старијих, једноставно, малигна болест не бира узраст.
По речима лекарке Слободанке Станојевић, у амбуланти Службе кућног лечења и неге ради се папиролошки сегмент, који подразумева издавање електронских рецепата, упућивање, заказивање лабораторије и слично. Пацијенти се не заказују за амбулантни пријем, већ када дођу, тај дан се обави и тај део посла. Заказују се кућне посете, када је у питању стање које не захтева опсервирање пацијента тог дана. На основу тријаже се одређује стање хитности.
Кућно лечење с негом је ствар организација, те се у том смислу разликују теренски и тимски део службе. У свако случају, радници у овој служби сусрећу се свакодневно са тешким ситуацијама и њихов рад није само медицински, него хуман и терапеутски.
– Теренски тим представљају техничари који излазе на терен и ординирају терапију или превијају ране код пацијената, баве се терапијом без лекара, а по налогу лекара опште праксе или кућног лечења – рекла је наша саговорница. – С друге стране, тимски део службе подразумева лекара и теренског техничара, који тимски излазе на терен и иду у кућне посете, обављајући преглед непокретног или тешко покретног пацијента. У оквиру наше службе постоји и Служба стерилизације.
По речима медицинске сестре Катице Томац, која је докторки десна рука на терену, откако је почела пандемија, велики број медицинских радника је прераспоређен у ковид-амбуланте да ради с оболелим пацијентима, те је, самим тим, мање доступних медицинара у другим службама. Што се тиче Службе кућног лечења и неге, за сада има доста радне снаге и у тимовима лекар–сестра и тиму теренских техничара.
– Нега пацијента је врло тежак и захтеван посао – искрена је Катица Томац. – То ми је друго радно место, некада сам радила у ноћним сменама, и могу вам рећи да ми посао овде теже пада, и психички и физички. Мислим да се нашим послом може бавити само онај ко искрено воли и жели да помаже другима. Пацијенти су тешки, на терену смо лекари, сестре, а могу рећи да смо некад и социјална служба, психолози, психијатри, духовна снага. Код онколошких пацијената имамо само негу болесника и тежњу да му се смањи бол.
Како каже Катица Томац, њихова улога је да упућују своје пацијенте и објашњавају им какво је њихово стање, коју исхрану треба да примењују, каква им је терапија и слично. Они су обично сви тешко покретни или непокретни, дуго леже, те је њихов посао и да помогну болесницима да спрече појаву рана од лежања. Некада их и пресвлаче, иако то није посао Службе. Што се тиче терена, никад не зна се да ли ће у току смене имати имати пет, шест или десет терена. Деси се да пацијентима позли у току дана те је посао медицинских радника да изађу на терен у таквим, ургентним ситуацијама. Посао је такав јер раде с пацијентима који имају такве болести код којих се такве ствари очекују и могуће су.
И. Бакмаз
