Služba kućne nege i pomoći Doma zdravlja „Novi Sad”: Tim humanosti za najteže bolesnike
Pandemija koronaviorusa diktira novi trend, po kojem se veliki broj aktivnosti umanjuje ili otkazuje zbog rizične situacije, međutim, za heroje Službe kućne nege i pomoći Doma zdravlja „Novi Sad” virus nema velikog značaja.
Po rečima lekarke iz te službe dr Slobodanke Stanojević, medicinski radnici su navikli da dosta rade, tako da ih situacija s kovidom-19 nije uopšte iznenadila. U startu su bili dobro organizovani, a shodno situaciji, prilagođavali su se novonastalim okolnostima.
– Čitav Dom zdravlja „Novi Sad” dobro je organizovan u okviru vanredne epidemiološke situacije – kaže za „Dnevnik” dr Slobodanka Stanojević. – Naša služba ima dosta posla, ali bih naglasila dobru saradnju s drugim službama, posebno laboratorijom i specijalistima, kada postoje indikacije i naši hronični pacijenti traba da idu na kontrolne preglede kod lekara-specijalista. Ukoliko stanje nije urgentno, a s obzirom na epidemiološku situaciju, a postoji potreba za nekom korekcijom terapije, u dogovoru s lekarom-specijalistom je menjamo, ili to sami radimo u skladu s nalazom na terenu i, uopšte, stanjem pacijenta, njegovom bolešću...
Kako kaže, sa svojom timskom medicinskom sestrom radi u prigradskim naseljima Veternik, Futog i Begeč, te može reći da ima dosta pacijenata, ali koliko ih Služba ukupno ima, teško je reći.
– Kod nas pacijenti dosta cirkulišu, mnogo njih dolazi u našu Službu, dok određeni broj pacijenata umire, s obzirom na to da radimo sa starijim hroničnim bolesnicima i pacijentima obolelim od karcinoma – kazala je dr Stanojević. – Mislim da imamo mnogo veći priliv pacijenata i taj broj stalno raste. Mnogo je bolesnih ljudi i nisu to sad više ni samo stariji ljudi. Imamo dosta pacijenata obolelih od malignih bolesti koji su srednjih i mlađih godina, a ima i starijih, jednostavno, maligna bolest ne bira uzrast.
Po rečima lekarke Slobodanke Stanojević, u ambulanti Službe kućnog lečenja i nege radi se papirološki segment, koji podrazumeva izdavanje elektronskih recepata, upućivanje, zakazivanje laboratorije i slično. Pacijenti se ne zakazuju za ambulantni prijem, već kada dođu, taj dan se obavi i taj deo posla. Zakazuju se kućne posete, kada je u pitanju stanje koje ne zahteva opserviranje pacijenta tog dana. Na osnovu trijaže se određuje stanje hitnosti.
Kućno lečenje s negom je stvar organizacija, te se u tom smislu razlikuju terenski i timski deo službe. U svako slučaju, radnici u ovoj službi susreću se svakodnevno sa teškim situacijama i njihov rad nije samo medicinski, nego human i terapeutski.
– Terenski tim predstavljaju tehničari koji izlaze na teren i ordiniraju terapiju ili previjaju rane kod pacijenata, bave se terapijom bez lekara, a po nalogu lekara opšte prakse ili kućnog lečenja – rekla je naša sagovornica. – S druge strane, timski deo službe podrazumeva lekara i terenskog tehničara, koji timski izlaze na teren i idu u kućne posete, obavljajući pregled nepokretnog ili teško pokretnog pacijenta. U okviru naše službe postoji i Služba sterilizacije.
Po rečima medicinske sestre Katice Tomac, koja je doktorki desna ruka na terenu, otkako je počela pandemija, veliki broj medicinskih radnika je preraspoređen u kovid-ambulante da radi s obolelim pacijentima, te je, samim tim, manje dostupnih medicinara u drugim službama. Što se tiče Službe kućnog lečenja i nege, za sada ima dosta radne snage i u timovima lekar–sestra i timu terenskih tehničara.
– Nega pacijenta je vrlo težak i zahtevan posao – iskrena je Katica Tomac. – To mi je drugo radno mesto, nekada sam radila u noćnim smenama, i mogu vam reći da mi posao ovde teže pada, i psihički i fizički. Mislim da se našim poslom može baviti samo onaj ko iskreno voli i želi da pomaže drugima. Pacijenti su teški, na terenu smo lekari, sestre, a mogu reći da smo nekad i socijalna služba, psiholozi, psihijatri, duhovna snaga. Kod onkoloških pacijenata imamo samo negu bolesnika i težnju da mu se smanji bol.
Kako kaže Katica Tomac, njihova uloga je da upućuju svoje pacijente i objašnjavaju im kakvo je njihovo stanje, koju ishranu treba da primenjuju, kakva im je terapija i slično. Oni su obično svi teško pokretni ili nepokretni, dugo leže, te je njihov posao i da pomognu bolesnicima da spreče pojavu rana od ležanja. Nekada ih i presvlače, iako to nije posao Službe. Što se tiče terena, nikad ne zna se da li će u toku smene imati imati pet, šest ili deset terena. Desi se da pacijentima pozli u toku dana te je posao medicinskih radnika da izađu na teren u takvim, urgentnim situacijama. Posao je takav jer rade s pacijentima koji imaju takve bolesti kod kojih se takve stvari očekuju i moguće su.
I. Bakmaz