Шестогодишњак затражио од градоначелника дозволу за арену
„Поштовани господине Вучевићу, желим да вас замолим да ми дате дозволу да направим арену за ’бејблејд’. Имам шест година, зовем се Симон. Арену бих направио на игралишту поред Бетаније”, гласи писмо с бројем телефона, пропраћено цртежом његове замисли, које је малишан Симон Никовић послао Милошу Вучевићу у четвртак, 14. јуна.
Два месеца је тог шестогодишњака прогањала идеја о великој чигри, какве виђа у популарним цртаним филмовима „Бејблејд”. Објашњења родитеља да се за тако нешто мора добити дозвола, јер где би нам био крај кад би свако радио шта му падне на памет, па макар и за добробит већине, нису га поколебала. Дуго су измишљали изговоре, надајући се да ће, као и свако дете, одустати. Међутим, Симон је био упоран. Најзад, направио је коверту, написао молбу и с мамом отишао до Градске куће, где су их уз осмех упутили у шалтер-салу.
– Желео сам да направим пластичну арену за чигре на игралишту код Бетаније. Ја имам у стану већ једну која је јако мала, тако да сам одлучио да зовем градоначелника телефоном, али су ми рекли да то не може. Да могу једино да му напишем писмо – објаснио нам је Симон откуд му идеја да пише првом човеку града. – Питао сам маму где ради тај градоначелник да му однесем писмо.
И сама мајка Лена, с којом смо разговарали, не може да се начуди томе колики је ођек за тако кратко време имало синовљево писмо. Мама Лена није придавала велику пажњу, на све начине је покушавала да одложи реализацију и смисли изговоре, надајући се да ће Симон одустати од те идеје.
– Када смо ушли у Градску кућу, портир му је рекао да ће морати да иде у шалтер-салу. Када је чуо ту реч, узвикнуо је – шалтер! Каква смешна реч – кроз смех се присетила Лена. – А када смо добили потврду, рекао ми је „То је неки јако важан папир. Тако су ми рекли”. Како каже Симонова мама, још није добила званичан позив, али је из медија сазнала да ће градоначелник уприличити пријем следеће седмице. Како смо чули, градоначелник Милош Вучевић је изјавио да му се никада досад ниједно дете није овако званично обратило, и то с тако јасном идејом. Додао је да му је веома симпатично писмо шестогодишњег Симона и то колико он верује у своју идеју.
Питали смо Симона да ли верује у то да ће га градоначелник примити и да ли има трему.
– Мислим да хоће. Немам трему. Одувек сам хтео да га видим – рекао је Симон, а на питање шта ће му тражити и ко ће правити арену, он је рекао: – Тражићу му дозволу да мама, тата, брат, сестра и ја направимо арену!
„Бејблејд” деца воле
Бејблејд арена је пластична арена за чигре, овалног облика. Служи за борбу бејблејдова (чигри), које се покрећу на потезиваче, зупчасте траке. У арени се бори двоје малишана, а чија чигра најдуже остане да се врти, тај је победник. Односно, чија чигра се растави или изађе из арене, тај је поражен. Игра веома је популарна међу децом.
Какав год епилог био, Симоновој мајци је драго што је дечак научио да бирократски систем не мора бити баук и да свако може постићи оно што жели, само треба да – проба.
С. Милачић
фото: Приватна архива