Седам деценија „Пута” преточено у књигу Гојка Етинског

Фото: Етински с књигом „Наш Пут 70 година”

„Наш Пут 70 година” назив је књиге Гојка Етинског, која је недавно објављена у издању „Принт студија ИН”, а описује седам деценија постојања и рада тог предузећа, чији је аутор запосленик.

Руководилац Зимске службе и одељења Грађевинске оперативе, Етински дуго је развијао идеју, а када је почео да прикупља грађу за књигу, требало је нешто више од две године да замисао преточи у дело.

– На 370 страна с много љубави су описани „рађање и раст” предузећа, од његових пионирских почетака до израстања у респектабилну комуналну делатност – каже Етински, поносан на све приче, текстове, факсимиле докумената и фотографије које су описивале рад „Пута” у протеклих седам деценија. – И у уводнику сам нагласио да „шта год будем написао у овој књизи, увек ће нешто остати недоречено и неисказано... ”

Оне који су пратили рад тог предузећа, били у њему запослени или само с времена на време имали додорне тачке с ЈКП „Пут”, моћи ће у књизи Гојка Етинског да сазнају бројне занимљивости, од оних када је у Србији почела градња путева, преко историје калдрмисања Новог Сада и како су запослени у „Путу” од трактора направили први булдожер... па све до приче о првим звучним семафорима.

Ускоро доштампавање

По речима самог аутора, очигледно је да тираж од 200 примерака књиге коју је штампао „M&A принт студио Нови Сад”, свакако неће задовољити потребе свих знатижељника који би ту књигу радо видели у својој библиотеци.

– Радује ме да је књига наишла на одличан пријем, те је готово сигурно да ће уследити доштампавање тиража – поносно каже Етински.

– Сате и дане провео сам у Матици српској, прикупљајући разне податке, а значајан удео у прикупљању документације имају и чланци из листа „Дневник” – наглашава Етински. – У бројним причама споменути су: путари, kaldrmyijе, афлатери, кочијаши, колари, ковачи, шофери, минери, багеристи, техничари, инжењери... сви који су градили и граде саобраћајну инфраструктуру у граду и његовој околини.

Сате и дане провео сам у Матици српској, прикупљајући разне податке, а значајан удео у прикупљању документације имају и чланци из листа „Дневник”

(Гојко Етински)

Дакле, ово је свакако још један документ који иде у прилог богатој историји нашег града, па је, осим бројних гестова захвалности, наш саговорник посебно истакао Петра Ђурђева, директора Историјског архива града Новог Сада и његове сараднике, али и оне који су омогућили да књига угледа светлост дана, попут Независног синдиката и Удружења возача ЈКП „Пут”, „Пут-инвеста” и самог аутора.

Текст и фото: С. Савић