Санација, затварање и рекултивација градске депоније

О изградњи новог савременог комплекса за прераду, сепарацију и одлагање отпада прича се већ годинама, а Управа за грађевинксо земљиште и инвестиције платиће 4,9 милиона динара за техничку документацију санације, затварања и рекултивације несанитарне депоније, која се од 1963. године користи за одлагање комуналног и чврстог отпада. Пројектовање и процена трошкова поверени су фирми „Технохидросфера” из Беочина, једином учеснику на тендеру.

У тендерској документацији је наведено да су главни циљеви пројекта дефинисање технологије одлагања отпада и постепено затварање несанитарне депоније у наредних пет година, али тако да она и даље ради, па би требало предложити и избор механизације за оперативни рад. То значи да ће одабрани пројектант морати да осмисли санацију, те да уради хидро- геолошки елаборат, прорачун стабилности тла и косина депоније, мониторинг нивоа и квалитета процедне воде, да испита састав и количину депонијских гасова, као и да осмисли програм мониторинга у следећих 35 година.

То, између осталог, подразумева и предлог за прерасподелу масе депонованог отпада на терену, затим решење за уређење, санацију и евентуално проширење ободне каналске мреже јер актуелна градска депонија нема на одговарајући начин решено одвођење атмосферских вода, те се за то користи мелирациони слив Врбак. У оквиру санације, требало би предложити и техничко решење за сређивање дренажног система за сакупљање процедног филтрата те осмислити и озелењавање простора.

Између осталог би требало осмислити и техничко-технолошко решење за дегазацију, контролисан улаз/излаз те дефинисати простор и методологију депоновања којом ће се обезбедити век експлоатације од пет и више година, као и метод затварања и рекултивисања депоније. Планирана је реконструкција приступних саобраћајница у оквиру комплекса, као и изградња нових интерних, и паркинга, као и уређивање заштитног зеленило око комплекса које би требало да спречи ширење загађеног ваздуха до насељених подручја. Биолошка рекултивација, између осталог, подразумева и избор одговарајућих биљних врста, начин њихове садње, предлог неге...

Простор за одлагање тренутно је подељен на три депонијска поља, а у северном делу комплекса је 2002. године изграђена фабрика, површине 3.375 квадратних метара, за рециклажу и балирање отпада. Како је у конкурсној документацији наведено, на простору од 162,93 хектара, депонијска поља заузимају око 22 хектара, док је површина новопланираних поља 50,42 хектара.

Градска депонија представља ограђену целину унутар које су површине за одлагање комуналног отпада и постројења за неутрализацију, рециклажу и прераду. Таква каква јесте представља опасност по животну средину, будући да се тик уз град годишње одлаже око 173.000 тона отпада, односно око 500 тона дневно. Примера ради, ЈКП „Чистоћа” је 2016. године, сакупила 106.000 тона отпада, а кроз постројење за сепарацију прошло је 15.400 тона.

У првој половини prеthodnе године уколоњене су дивље депоније с око 6.000 места у Новом Саду и приградским насељима, а „Чистоћа” дневно уклони смеће с 30 до 40 места, што је месечно око 900 кубика отпада. Нажалост, дивље депоније ничу у свим деловима града, а постоје места на којима се оне редовно уклањају, али се исто тако изнова појављују. Највеће количине смећа одлажу се на периферији града и у приградским насељима, где се отпад неретко истовара камионима и шлеперима.

Нови Сад, Темерин, Врбас, Бачка Паланка, Беочин, Жабаљ, Србобран и Бачки Петровац у будућности ће имати заједнички регионални центар за прераду отпада, који би годишње требало да прими од 70.000 до 160.000 кубика отпада. Услов за почетак градње регионалног центра је санација, рекултивација и затварање несанитарне депоније на Клиси.

Ј. Вукашиновић