„SALT & WATER” Љубав према води и женском предузетништву
2014. године „Салт & Water ” је, у великој конкуренцији коју су чиниле фирме из осам земаља, проглашен најбољим старт-апом на Балкану који је основала жена
Мајка, супруга, сестра, ћерка, пријатељица, колегиница, предавачица, судија на европским и светским једриличарским првенствима и власница студија за архитектуру и дизајн „Салт & Water” Новосађанка Светлана Мојић Џакула прави је пример успешне, снажне жене која своју причу открива управо на Међународни дан жена, чиме поручује да свака жена може све, уз веру у себе, добру организацију, оптимизам и подршку породице.
Да би дошло до стварања студија који ће временом постати препознатљив по дизајну и изради јахти, Светлану је чекало неколико година усавршавања и учења. Она је након мастер студија архитектуре отишла у Венецију, где се специјализовала у области дизајна јахти. На такву одлуку утицала је љубав према води, с обзиром на то да је 13 година у била једриличарска репрезентативка тадашње Југославије, затим Србије и Црне Горе па и Србије. Данас јој за „пуњење батерија” служи њена улога судије на европским и светским једриличарским првенствима.
Да се љубав према води развила у нешто вредно помена доказ је студио „Салт & Water ” који је Светлана отворила 2011. године, а који је за само девет година освојио 11 престижних награда у сфери бизниса и дизајна. Наиме, 2014. године „Салт & Water ” је, у великој конкуренцији коју су чиниле фирме из осам земаља, проглашен најбољим старт-апом на Балкану који је основала жена. Једна од награда је и она за најбољи ентеријер приватног авиона на интернационалном такмичењу у Енглеској. Тада се њена фирма такмичила с великим и познатим фирмама које имају 2.000-3.000 запослених, а победила је Светланина фирма, која је у то време имала само двоје запослених.
Новосађанка Светлана Мојић Џакула се својим активностима и предавањима залаже за развој женског предузетништва у млађим генерацијама те сваке године учествује у „Дану девојчица” који организује Удружење пословних жена Србије. Тог дана неколико ученица седмих и осмих разреда основне школе долазе у њихову фирму да би научиле нешто ново и упознале се с том професијом.
– Ми тада покушавамо да прикажемо девојчицама да постоје занимања која се можда на први поглед не везују одмах за жене, али у којима жене у ствари могу бити веома успешне у Србији – наглашава Светлана. – Контакт с предузетништвом у млађим годинама је изузетно битан јер ће он касније омогућити више предузетница. Иако недостаје промовисање женског предузетништва, драго ми је што видим да се у последње време жене чешће опробавају у предузетничким идејама.
Светланина фирма је још посебнија по томе што је, сасвим случајно, чини тим сачињен од пет жена које су до сада дизајнирале велики број јахти, бродова, пословних и стамбених објеката.
– Ми уређујемо просторе на земљи, на води и у ваздуху и тиме омогућујемо људима да у том простору живе своје снове и на најбољи начин проводе своје време – казала је архитекта ентеријера Светлана Мојиħ. – Код нас се не обраћа велика пажња на послове којима се ми бавимо, иако последњих година видим пораст интересовања у тим областима. То је значајно, а и научници су открили да простор у којем проводимо време утиче на наше мождане ћелије. Такође ми је веома битна едукација наших клијената јер људима на нашим просторима реновирање представља баук, а уколико би почели боље да планирају – мање би и платили и било би све једноставније.
Светланин тим тренутно ради на пројектима неколико плутајућих објеката, од којих се издваја ентеријер јахте од 49 метара у Хрватској. Када је у питању Србија, као и сам Нови Сад, најчешћи њихови послови односе се на ентеријер пословних и хотелских простора, као и стамбених објеката.
– Што се тиче иностранства, имамо различите клијенте од Америке до Сингапура и од Енглеске до Албаније – открива наша саговорница. – Ми смо најспецијализованије за пројекте плутајућих објеката, јахти, катамарана за унутрашње воде. Следеће недеље идемо у Пољску, позвани смо од њихове Привредне коморе да бисмо се упознали с њиховом индустријом бродоградње и да бисмо се повезали с њима ради будуће сарадње. Не могу да кажем да није тешко све постићи, али је могуће, тако да је важно само покушати, трудити се и бити оптимистичан. Уз подршку породице и пријатеља – све је могуће.
К. Ивковић Ивандекић