Роници Данубијуса откривају чаробни свет под водом

"Наши чланови увек кажу: „Баш ме брига где роним, важно је да сам под водом” – каже за “Дневник” члан Управног одбора Ронилачког клуба „Данубијус” Милош Ћурувија.

Додаје да се не можете одлучити за роњење ако никад то нисте пробали, ако нисте сигурни у себе, ако имате физички или психолошки проблем.

"На свакој промотивној кампањи клуб омогући по двадесет-тридесет промо-зарона. Они нису прилика да се нешто конкретно научи већ само да се добију смернице шта је неопходно да бисмо били у зони сигурности, а на нама је да покушамо да уживамо", каже Ђурувија.

Углавном људи воле кад се чланови клуба спусте с камерама у воду да их сликају. Често се то заврши само објављивањем фотографија на „Фејсбуку”, али има и оних који се после упишу на курс.

"Велики део људи нам се јавља у мају јер хоће да роне на неким познатим дестинацијама, али неће на тамошње обуке пошто су скупље и веома убрзане. То је паметно, пошто наш курс траје месец и по, а тамо можда два дана. Неко се од њих задржи у клубу и буде активан, а други путују и уживају у роњењу и преко зиме, рецимо, заврше напредне курсеве", каже он.

Током лета, најчешће у јулу, клуб настоји да има тзв. стажно роњење, које се битно разликује од туристичког и има за циљ не само уживање него и савладавање одређених вештина у отвореној води. Ове године је 20 дана био на Јонском мору и направио око 200 зарона. Осим тога, чланови роне и у нашој околини, у језерима код Шапца, Беле Цркве, Заовине...

"Половина источне Азије је атрактивна, али је питање да ли вам за роњење у плитком уопште треба озбиљнија опрема јер све то можете да видите и само с маском. И нама пријају корални гребени јер носите мање одеће и олова, дуже се остаје под водом, а живи свет је као на телевизији. Свако роњење има своје дражи, па чак и кад се ублатњавимо у Белој Цркви. Постоји разлика између оних који воле да роне и оних који то раде само где је лепо. На стажним роњењима покушавамо да направимо комбинацију лепог и техничког роњења. Врста зарона коју ми радимо је врло специфична јер стварате посебан однос са свим људима који су под водом", вели наш саговорник.

Од настанка до данас, РК „Данубијус” доживео је и преживео многе промене, а последња од њих је остајање без просторија на Булевару деспота Стефана 5, које су им одузете с образложењем да ће се рушити јер су преблизу насипа.

"На тој локацији смо дуго и сентиментално смо везани за њу. Средином јуна смо изашли из простора и преселили се у гаражу коју смо изнајмили, тако да више немамо никакве везе с Кинеском четврти. Иначе смо увек били зборно место за ванредне ситуације, као што су поплаве и бомбардовање, и на списку смо битних клубова у граду. Сада смо дошли у ситуацију да не можемо ни на воду да изађемо. Међутим, не одустајемо, ронилачки клуб се сасвим сигурно неће угасити", каже Ћурувијакаже Ћурувија.

То непрофитно друштво заљубљеника у роњење би нов простор у Кинеској четврти прихватило, али не по сваку цену.

" Ако за исти новац на годишњем нивоу можемо да обновимо три-четири комплета или да изнајмимо простор, одлучили бисмо се за опрему. Простор је важан јер је место сталних едукација за децу из вртића и школа. Изложба у „Ноћи музеја” рецимо је била једна од најпосећенијих када се узме у обзир да није било никога осим нас ко је имао поставку у Кинеској четврти и околини. Кроз наш клуб је тад прошло 900 људи, можда чак и више. За нас је то била сјајна промоција. „Синема сити” је, рецимо, пре две-три године имао базу у нашим просторијама. Гледамо да се појавимо кад год добијемо позив за неку манифестацију. Били смо на Спенсу кад су били Дани спорта, на „Беби-Егзиту”, Данима Медитерана", тврди он.

Из кабинета градоначелника кажу да је објекат у коме је био смештен „Данубијус” саграђен између два светска рата, те да је према условима Јавног водопривредног предузећа требало да се уклони још пре неколико деценија јер се нашао у зони заштите насипа.

С обзиром на пројекат „Youth Цреативе Полис”, у Кинеској четврти биће смештене све делатности дефинисане у Акционом плану примене културних и креативних индустрија. Тиме се искључује могућност намене поменутог комплекса за становање, тржне центре, магацине, па и за коришћење у спортско-рекреативне сврхе. Међутим, Управа за имовину вољна је да клубу понуди ново решење у складу са својим надлежностима.

Последња манифестација на којој су учествовали, а коју је посетило око 150 малишана, био је Дан океана, одржан 8. јуна. Он је имао за циљ подизање свести о очувању великих водених површина. Неки се питају, каже наш саговорник, зашто бисмо чували мора и океане кад их овде немамо, међутим, заборављају да највећа загађења крећу из континенталног дела.

"Имамо један пројекат који већ трећу годину не успевамо да реализујемо. Намера нам је да уђемо у основне и средње школе и промовишемо роњење, али и еколошки аспекат. То је прави узраст који би о томе требало да води рачуна јер ће за 20 година израсти у људе који ће учити своју децу да су воде ресурс који морамо чувати", вели.

У наредном периоду циљ нам је, објашњава Ћурувија, да пронађемо одговарајуће просторије које можемо да финансирамо и да освежимо чланство млађим узрастом. Хтели бисмо и да од октобра почне школа роњења, која би трајала целе године, те да оформимо такмичарску екипу. Надамо се да ћемо са Спенсом успети да добијемо одређене термине и да ћемо у току неких смена на базену сваком ко буде желео, омогућити да проба роњење. Циљна група су нам седмаци, осмаци и средњошколци, који су критична група зато што се с њима најчешће мало ради.

Слађана Милачић