Ronici Danubijusa otkrivaju čarobni svet pod vodom

"Naši članovi uvek kažu: „Baš me briga gde ronim, važno je da sam pod vodom” – kaže za “Dnevnik” član Upravnog odbora Ronilačkog kluba „Danubijus” Miloš Ćuruvija.

Dodaje da se ne možete odlučiti za ronjenje ako nikad to niste probali, ako niste sigurni u sebe, ako imate fizički ili psihološki problem.

"Na svakoj promotivnoj kampanji klub omogući po dvadeset-trideset promo-zarona. Oni nisu prilika da se nešto konkretno nauči već samo da se dobiju smernice šta je neophodno da bismo bili u zoni sigurnosti, a na nama je da pokušamo da uživamo", kaže Đuruvija.

Uglavnom ljudi vole kad se članovi kluba spuste s kamerama u vodu da ih slikaju. Često se to završi samo objavljivanjem fotografija na „Fejsbuku”, ali ima i onih koji se posle upišu na kurs.

"Veliki deo ljudi nam se javlja u maju jer hoće da rone na nekim poznatim destinacijama, ali neće na tamošnje obuke pošto su skuplje i veoma ubrzane. To je pametno, pošto naš kurs traje mesec i po, a tamo možda dva dana. Neko se od njih zadrži u klubu i bude aktivan, a drugi putuju i uživaju u ronjenju i preko zime, recimo, završe napredne kurseve", kaže on.

Tokom leta, najčešće u julu, klub nastoji da ima tzv. stažno ronjenje, koje se bitno razlikuje od turističkog i ima za cilj ne samo uživanje nego i savladavanje određenih veština u otvorenoj vodi. Ove godine je 20 dana bio na Jonskom moru i napravio oko 200 zarona. Osim toga, članovi rone i u našoj okolini, u jezerima kod Šapca, Bele Crkve, Zaovine...

"Polovina istočne Azije je atraktivna, ali je pitanje da li vam za ronjenje u plitkom uopšte treba ozbiljnija oprema jer sve to možete da vidite i samo s maskom. I nama prijaju koralni grebeni jer nosite manje odeće i olova, duže se ostaje pod vodom, a živi svet je kao na televiziji. Svako ronjenje ima svoje draži, pa čak i kad se ublatnjavimo u Beloj Crkvi. Postoji razlika između onih koji vole da rone i onih koji to rade samo gde je lepo. Na stažnim ronjenjima pokušavamo da napravimo kombinaciju lepog i tehničkog ronjenja. Vrsta zarona koju mi radimo je vrlo specifična jer stvarate poseban odnos sa svim ljudima koji su pod vodom", veli naš sagovornik.

Od nastanka do danas, RK „Danubijus” doživeo je i preživeo mnoge promene, a poslednja od njih je ostajanje bez prostorija na Bulevaru despota Stefana 5, koje su im oduzete s obrazloženjem da će se rušiti jer su preblizu nasipa.

"Na toj lokaciji smo dugo i sentimentalno smo vezani za nju. Sredinom juna smo izašli iz prostora i preselili se u garažu koju smo iznajmili, tako da više nemamo nikakve veze s Kineskom četvrti. Inače smo uvek bili zborno mesto za vanredne situacije, kao što su poplave i bombardovanje, i na spisku smo bitnih klubova u gradu. Sada smo došli u situaciju da ne možemo ni na vodu da izađemo. Međutim, ne odustajemo, ronilački klub se sasvim sigurno neće ugasiti", kaže Ćuruvijakaže Ćuruvija.

To neprofitno društvo zaljubljenika u ronjenje bi nov prostor u Kineskoj četvrti prihvatilo, ali ne po svaku cenu.

" Ako za isti novac na godišnjem nivou možemo da obnovimo tri-četiri kompleta ili da iznajmimo prostor, odlučili bismo se za opremu. Prostor je važan jer je mesto stalnih edukacija za decu iz vrtića i škola. Izložba u „Noći muzeja” recimo je bila jedna od najposećenijih kada se uzme u obzir da nije bilo nikoga osim nas ko je imao postavku u Kineskoj četvrti i okolini. Kroz naš klub je tad prošlo 900 ljudi, možda čak i više. Za nas je to bila sjajna promocija. „Sinema siti” je, recimo, pre dve-tri godine imao bazu u našim prostorijama. Gledamo da se pojavimo kad god dobijemo poziv za neku manifestaciju. Bili smo na Spensu kad su bili Dani sporta, na „Bebi-Egzitu”, Danima Mediterana", tvrdi on.

Iz kabineta gradonačelnika kažu da je objekat u kome je bio smešten „Danubijus” sagrađen između dva svetska rata, te da je prema uslovima Javnog vodoprivrednog preduzeća trebalo da se ukloni još pre nekoliko decenija jer se našao u zoni zaštite nasipa.

S obzirom na projekat „Youth Creative Polis”, u Kineskoj četvrti biće smeštene sve delatnosti definisane u Akcionom planu primene kulturnih i kreativnih industrija. Time se isključuje mogućnost namene pomenutog kompleksa za stanovanje, tržne centre, magacine, pa i za korišćenje u sportsko-rekreativne svrhe. Međutim, Uprava za imovinu voljna je da klubu ponudi novo rešenje u skladu sa svojim nadležnostima.

Poslednja manifestacija na kojoj su učestvovali, a koju je posetilo oko 150 mališana, bio je Dan okeana, održan 8. juna. On je imao za cilj podizanje svesti o očuvanju velikih vodenih površina. Neki se pitaju, kaže naš sagovornik, zašto bismo čuvali mora i okeane kad ih ovde nemamo, međutim, zaboravljaju da najveća zagađenja kreću iz kontinentalnog dela.

"Imamo jedan projekat koji već treću godinu ne uspevamo da realizujemo. Namera nam je da uđemo u osnovne i srednje škole i promovišemo ronjenje, ali i ekološki aspekat. To je pravi uzrast koji bi o tome trebalo da vodi računa jer će za 20 godina izrasti u ljude koji će učiti svoju decu da su vode resurs koji moramo čuvati", veli.

U narednom periodu cilj nam je, objašnjava Ćuruvija, da pronađemo odgovarajuće prostorije koje možemo da finansiramo i da osvežimo članstvo mlađim uzrastom. Hteli bismo i da od oktobra počne škola ronjenja, koja bi trajala cele godine, te da oformimo takmičarsku ekipu. Nadamo se da ćemo sa Spensom uspeti da dobijemo određene termine i da ćemo u toku nekih smena na bazenu svakom ko bude želeo, omogućiti da proba ronjenje. Ciljna grupa su nam sedmaci, osmaci i srednjoškolci, koji su kritična grupa zato što se s njima najčešće malo radi.

Slađana Milačić