Романови у Патријаршијском двору

Патријаршијски двор, који је добротом патријарха Варнаве отворио врата руским избеглицама од погрома у домовини за време Октобарске револуције, овог пута је, захваљујући епископу сремском Василију, постао место где публика може кроз фотографије из живота, међу којима су и оне које су израдили сами чланови породице, да се ближе упозна с последњим руским императором Николајем Другим и његовим најмилијима.

– Руски цар Николај Други, мученик и страдалник, дошао нам је у посету, а пре њега у ову кућу су долазили и столовали његови сународници, пре свега митрополит Антоније Храповицки, генерал Врангел, монаси, професори... бежећи и тражећи уточиште од бољшевика – рекао је на отварању изложбе владика Василије. – Распоредио их је патријарх Варнава у Карловачкиу богословију, Карловачку гимназију, манастире и где год је требало. Њихов боравак међу Србима дао је велики допринос духовном, културном, националном, просветном просперитету нашег народа и Сремских Карловаца.                              

Истакавши да је изложба посебно важна за Карловце управо због чињенице да су они били једно од уточишта руске емиграције, кустоскиња Музеја града Новог Сада др Гордана Петковић напоменула је да ту поставку  чине црно-беле фотографије из историјских архива и личних албума породице Романов.

– Док будете разгледали фотографије руске царске породице, моћи ћете да уочите четири целине у које су сврстане – казала је Гордана Петковић. – Првој припадају портрети цара, царице и њихове деце. У другој су фотографије породице у неформалним ситуацијама, настале у шетњи, игри, разговору... Трећу чине оне с војном тематиком, а четврту фотографије које приказују хуманитарни рад царице и њених кћери. Ако се пажљиво посматрају, могу се видети бројне особине Романових – скромност, милосрђе, једноставност, племенитост... Оне имају и једну посебну димензију – док их посматрате, чиниће вам се да су још у тренутку настајања носиле печат трагичног краја који ће задесити читаву владарску породицу у истом тренутку. 

Јеромонах Игњатије из Сретењског манастира у Москви, коме припадају заслуге што се изложба нашла и у Сремским Карловцима, истакао је да се и данас, 100 година од смрти царске породице, због обиља лажи изговорених за то време о њој, не зна довољно о тим људима, али да је та изложба почетак и увод за наш сусрет с правим царем.

– Србија је посебно заслужна што се на територији тадашње Југославије почео ширити култ царске породице као светитеља – рекао је јеромонах Игњатије. – С пуним правом могу рећи да је Београд једина светска престоница која има улицу посвећену руском цару Николају Другом. Није случајно што смо се данас састали, и још тога нисмо свесни, да сви који учествују у овом сусрету с руским царем, осећају посебну помоћ од њега. Желео бих да његов и живот његове породице буде прави пример за ово време.

Поставка се може погледати у Патријаршијском двору до средине маја.

З. Милосављевић