Професионални шетачи паса популарно занимање

на интернету, у излозима пет-шопова, или путем препоруке. Да се ради о активности која има озбиљан потенцијал, говори и то што је Кинолошка академија из Београда покренула курс за све оне који желе да се професионално баве пет-ситингом и шетањем паса, а који се одржава и у нашем граду.

– Потреба за услужним чувањем и шетањем кућних љубимаца, а првенствено паса, из године у годину расте, нарочито у већим градовима, где због начина живота, доста власника не може довољно времена да посвети својим љубимцима – објашњава директор Кинолошке академије Дарко Дробњак. – Током курса, полазници се упознају са систематиком раса, процесом доместикације, превентивном здравственом заштитом, исхраном и негом пса. Највећи акценат се ставља на разумевање говора тела код животиње, на који начин људи и пси комуницирају, како препознати страх, стрес, агресију и анксиозност код пса, шта су то технике позитивне мотивације и како се примењују у пракси. Последњи сегмент је обука о начину односа према клијентима, менаyмент и налажење клијената.

По његовим речима, интересовање за курс је велико, а до сада су течај завршиле три групе полазника, с укупно 13 диплома о завршеној обуци. Постоје два уписна рока, јесењи термин, када се предавања одржавају у Новом Саду, и пролећни, када су у Београду. Број полазника по уписној групи, како каже Дробњак, ограничен је на десет, да би се са свима могло радити интерактивно. Он каже да је полазницима омогућена и пракса у једној од регистрованих агенција за пет-ситинг у Београду. Модератор курса је бихевијористкиња и један од стручњака за понашање и корекције поремећаја понашања код паса, али и других животиња, др Дуња Ковач. Како каже Дробњак, многи полазници су убрзо кренули и да раде посао за који су добили диплому Кинолошке академије.

– Знање које су стекли свакодневно примењују у раду и поред тога врло стручно могу посаветовати власнике уколико примете неки проблем током шетње и чувања, и упутити их шта даље да раде и коме да се обрате, али и решити неке од мањих проблема заједно с власником. Два полазника знање стечено на курсу примењује и у иностраству, у САД и Канади, јер с обуком коју су прошли могу се тим позивом бавити и ван граница наше земље – каже Дробњак. По његовим речима, када су у питању професионални шетачи паса, власници могу бити сигурни у то да су њихови љубимци у сигурним рукама и правилно третирани. Из тог разлога на сајту Академије, њњњ.киноац.еду.рс, налази се архива с базом издатих диплома полазника који су завршили обуку, тако да сваки власник може проверити свог шетача или ангажовати некога.

Пошто се ради о курсу који је релативно нов на нашим просторима, постоји и велики број шетача паса који су почели тиме да се баве без сертификата, имаући у виду да је за тако нешто пресудна љубав према тим животињама, као и основно предзнање, које није тешко научити. Једна од таквих је и двадесетпетогодишња Сања Живанић, која се тиме бави од 2008. године.

– Прву годину су ме звали само новинари, али су после дошле и праве понуде – сећа се Сања. – Почела сам тиме да се бавим јер волим псе, а занимљиво је то што у том послу пре свега доста научиш о људима и њиховом начину размишљања.

Као каже, цена шетње варира у зависности од величине и старости куце, а просек је 300 динара по сату. Рекламира се на „Фејсбуку” и, каже, има посла, описујући то као хоби који је плаћен. Ипак, како каже, није за свакога.

– Мораш да знаш као да реагујеш, некада да будеш хладнокрван, оштар и строг, али и да знаш да се мазиш – кроз осмех додаје Сања Живанић.

Д. Ристић