Представљањем монографије крунисано обележавање 230 година Карловачке гимназије

Монографија је по замисли аутора, који је и сам био ђак Карловачке гимназије, конципирана тако да прикаже да је најстарија српска гимназија део великог националног пројекта и осветљава многе личности, догађаје и развој школства. Писана је на основу грађе из бечких архива, Архива Војводине и САНУ, као и докумената из школе. За разлику од многобројних дела објављених до сада о првој гимназији у српству, садржи списак свих ђака, као и поглавље које се односи на њено страдање током Другог светског рата и усташког режима.

Жарко Димић је говорећи прексиноћ о настанку гимназије 1791. године, посебно нагласио улогу и значај Српске православне цркве у томе, а нарочито залагање митрополита Стефана Стратимировића као кључне фигуре у том подухвату.

- Тај пројекат митрополита Стратимировића је један од назначајнијих за српски народ – рекао је Димић. - Читава плејада истакнутих Срба је изашла из гимназије, међу њима су Сима Милутиновић Сарајлија, Бранко Радичевић, а из новије генерације Дејан Медаковић, Вида Огњеновић, Борислав Михајловић Михиз и многи други. Ово је пројекат у ком се српски народ сложио и скупио новац да се оснује гимназија јер је аустријски двор тражио гаранције да се школа може издржавати из сопствених извора и да се могу обезбедити плате професорима. Сам Стратимировић, за разлику од Димитрија Анастасијевића Сабова и других Карловчана приложника, није дао динара за основање, али јесте за подизање Багођејанија, установе у који су сиромашни ђаци имали бесплатно стан и храну. Врло брзо Стратимировић оснива и библиотеку, Карловачку богословију, што је његов посебно промућуран гест јер су ту школу могли да упишу они који су prеthodno завршили гимназију, чиме је богословском училишту дат ранг теолошког факултета.

Као пример изузетне бриге Стратимировића за школовање српског подмлатка, Димић је навео да је митрополит пуно водио рачуна о избору професорског кадра и доводио најшколованије људе тога доба, које је налазио, пре свега, међу Словацима па су тако први професори и директори били пропадници тог народа, а иако су гимназију подигли Срби својим новцем, у њој су могли да се школују и католици и протестанти.

Како је прексиноћ речено, у монографији скорашњи догађаји нису детаљно описани, већ је остављено да се након одређеног времена направи нови осврт. Радован Ковачевић је прве примерке монографије уручио заслужнима, међу којима су епископ сремски Василије, градонечелник Новог Сада Милош Вучевић, председник карловачке општине Александар Стојкечић, директор новосадске Гимназије „Јован Јовановић Змај“ Радивоје Стојковић и други.

На прексиноћној промоцији говорили су садашњи директор Карловачке гимназије Бранко Стојков, директор Издавачке куће „Дата статус“ Предраг Ђурковић и уредник Срђан Ерцеган, истакавши значај те просветне установе за национални идентитет и културу.

Представљању књиге присуствовала је и чланица Градског већа Новог Сада Дина Вучинић, која је рекла да су многи знаменити људи били карловачки професори и ђаци, а захваљујући овој књизи њихова имена, као и најважнији догађаји из прошлости школе, оставиће траг у вечности.     

З. Милосављевић