Предраг Рајић, победник фото-конкурса "Осети дух Новог Сада"
НОВИ САД: Новосађанин Предраг Рајић, са својом фотографијом „Роде”, победник је овогодишњег фото-конкурса „Осети дух Новог Сада”, који је организовала Туристичка организација Новог Сада (ТОНС). Најлепше пролећне и летње фотографије нашег града, инспирисане дугим шетњама његовим улицама, драгим мотивима, живописном атмосфером и сличним доживљајима, могли су да шаљу људи са свих страна.
- Ово је друга година да учествујем на конкурсу, пре свега зато што сам у овом граду рођен и много га волим, и желео сам, кроз своје фотографије, да га прикажем на најлепши могући начин - објашњава Предраг Рајић. - Код нас који се бавимо фотографијом генерално постоји нека доза такмичења да се направи што бољи кадар, али ово је више била жеља да представим свој град кроз објектив. Још увек нисам „фул тајм” фотограф, али тежим ка томе да ми то буде примарни посао. Овог пута имао сам срећу да моја фотографија заврши на првом месту.
Предрагу Рајићу природа је највећа инспирација. На конкурс је било могуће послати две фотографије, те је, осим рода у заласку сунца, други изабрани мотив био излазак сунца и сат на Петроварадинској тврђави.
- Излазак и залазак сунца представљају „златни” сат, тада се праве најлепше фотографије, јер добијате прегршт боја - открива он. - Сматрам да су тврђава и сат једни од симбола Новог Сада. Петроварадинска тврђава је узвишена, има историју, ко год прође, не може да је не примети и застане да је фотографише. А са родама се догодио непланирани тренутак. Том деоницом често пролазим, али једино сам тада уз себе имао дрон. Уклопило се тако да је баш и сунце залазазило, а на срећу, роде се нису уплашиле и тако је настала та фотографија.
Кад је реч о духу Новог Сада, Предраг сматра да се он у неком смислу постепено губи.
- Мислим да се дух Новог Сада лагано губи и да је присутан још само у центру града, где старе грађевине чувају своју аутентичност и препознатљиву архитектуру. Као и сваки већи град, и Нови Сад се шири и расте, долази много људи и мислим да то узима данак са свим новим зградама. Оне јесу лепе на свој начин, али поента је у томе да се оно „нешто„ полако губи. Ипак, понављам, ја сам рођен овде, сва култна места и даље буде емоције у мени. Живим на Кеју, та пешачка стаза, тврђава, мостови..., све то буди сећања на детињство, дружења, љубави, оно најлепше што увек остаје. Емотивно сам везан за овај град. Можда није највећи, ни најлепши, али за мене јесте. Ја сам одавде и ово је мој град - поручује Предраг Рајић.
Б. Павковић