Predrag Rajić, pobednik foto-konkursa "Oseti duh Novog Sada"
NOVI SAD: Novosađanin Predrag Rajić, sa svojom fotografijom „Rode”, pobednik je ovogodišnjeg foto-konkursa „Oseti duh Novog Sada”, koji je organizovala Turistička organizacija Novog Sada (TONS). Najlepše prolećne i letnje fotografije našeg grada, inspirisane dugim šetnjama njegovim ulicama, dragim motivima, živopisnom atmosferom i sličnim doživljajima, mogli su da šalju ljudi sa svih strana.
- Ovo je druga godina da učestvujem na konkursu, pre svega zato što sam u ovom gradu rođen i mnogo ga volim, i želeo sam, kroz svoje fotografije, da ga prikažem na najlepši mogući način - objašnjava Predrag Rajić. - Kod nas koji se bavimo fotografijom generalno postoji neka doza takmičenja da se napravi što bolji kadar, ali ovo je više bila želja da predstavim svoj grad kroz objektiv. Još uvek nisam „ful tajm” fotograf, ali težim ka tome da mi to bude primarni posao. Ovog puta imao sam sreću da moja fotografija završi na prvom mestu.
Predragu Rajiću priroda je najveća inspiracija. Na konkurs je bilo moguće poslati dve fotografije, te je, osim roda u zalasku sunca, drugi izabrani motiv bio izlazak sunca i sat na Petrovaradinskoj tvrđavi.
- Izlazak i zalazak sunca predstavljaju „zlatni” sat, tada se prave najlepše fotografije, jer dobijate pregršt boja - otkriva on. - Smatram da su tvrđava i sat jedni od simbola Novog Sada. Petrovaradinska tvrđava je uzvišena, ima istoriju, ko god prođe, ne može da je ne primeti i zastane da je fotografiše. A sa rodama se dogodio neplanirani trenutak. Tom deonicom često prolazim, ali jedino sam tada uz sebe imao dron. Uklopilo se tako da je baš i sunce zalazazilo, a na sreću, rode se nisu uplašile i tako je nastala ta fotografija.
Kad je reč o duhu Novog Sada, Predrag smatra da se on u nekom smislu postepeno gubi.
- Mislim da se duh Novog Sada lagano gubi i da je prisutan još samo u centru grada, gde stare građevine čuvaju svoju autentičnost i prepoznatljivu arhitekturu. Kao i svaki veći grad, i Novi Sad se širi i raste, dolazi mnogo ljudi i mislim da to uzima danak sa svim novim zgradama. One jesu lepe na svoj način, ali poenta je u tome da se ono „nešto„ polako gubi. Ipak, ponavljam, ja sam rođen ovde, sva kultna mesta i dalje bude emocije u meni. Živim na Keju, ta pešačka staza, tvrđava, mostovi..., sve to budi sećanja na detinjstvo, druženja, ljubavi, ono najlepše što uvek ostaje. Emotivno sam vezan za ovaj grad. Možda nije najveći, ni najlepši, ali za mene jeste. Ja sam odavde i ovo je moj grad - poručuje Predrag Rajić.
B. Pavković