Предлог новог статута града: Укидају се општине које су постојале само на папиру

Како напомиње, након одржане јавне расправе, Градско веће је утврдило Предлог статута и доставило га Скупштини града. Сада се чека мишљење Министарства, а крајњи законски рок за усвајање статута је 28. март.

Нови статут, по Ђурићевим речима, укинуће две општине, Нови Сад и Петроварадин, које су од 2008. године постојале само на папиру, пошто услов за статус града више није број општина. Како наводи, процењено је да би више општина било скупља опција за Нови Сад због потребе нових запошљавања у градској управи.

– Новина је да се, осим Скупштине града, градоначелника, Градског већа и градских управа, као орган Града наводи и Правобранилаштво града, што је у складу са Законом о правобранилаштву. Нови Сатут ће прецизно уредити и јавну расправу и увести у процес јавно слушање. У Предлогу статута, када је реч о непосредном учешћу грађана у остваривању локалне самоуправе, прецизиран је број грађана потребан за пуноважно покретање грађанске иницијативе: пет одсто уместо досадашњих најмање десет процената, што би требало да допринесе успеху покретања грађанске иницијативе – наводи Милан Ђурић неке од предложених измена. – Између осталог, Предлог статута усаглашен је са Законом о локалној самоуправи и предвиђено је да од сада начелник градске управе за свој рад и рад градске управе одговара Градском већу, као органу који га поставља, а не и Скупштини града, као што је било до сада регулисано.

Нацрт статута уређује и рад Савета за међунационалне односе као скупштинског тела, које даје мишљење за имена улица и делове насељених места.

– Новина је и да се за додељивање звања „почасни грађанин“ прибавља prеthodna сагласност министарства надлежног за послове локалне самоуправе, а prеthodna сагласност надлежног органа Аутономне Покрајине Војводине је неопходна код утврђивања празника града, када се празник утврђује посебном одлуком Скупштине града – каже Ђурић.

Он указује на то да статут утврђује основна права и дужности одборника, која ће бити ближе разрађена Пословником Скупштине града. Пословник ће од сада одређивати и број, избор, права и дужности председника и чланова радних тела Скупштине, што је до сада било у Статуту града.

– Осим до сада предвиђених права одборника, предложено је и ново право да обавезно буде редовно обавештаван о свим питањима од значаја за обављање одборничке дужности. За благовремено достављање обавештења, тражених списа, података и информација предвиђена је одговорност секретара Скупштине града. Такође је предвиђена и одговорност начелника градске управе за поједине области, уколико се обавештење, тражени податак, спис и упутство односе на делокруг и рад градске управе за поједине области – објашњава Ђурић.

Како наглашава, Закон о локалној самоуправи донео је боље утврђивање надлежности месних заједница и њиховог односа с осталим нивоима власти, као и бољи надзор над радом савета месних заједница.

– У Предлогу статута се прецизније одређује круг овлашћених предлагача за оснивање, укидање или промену подручја месне заједнице, уз значајно дефинисање улоге грађана у том поступку, јасно и потпуно дефинише садржина одлуке о месним заједницама, уређују питања везана за избор и мандат савета МЗ – основног представничког органа грађана на подручју МЗ, као и делокруг рада савета, прописују разлози за распуштање савета, поступак за доношење одлуке о распуштању савета, као и начин обављања текућих и неодложних послова до конституисања новог савета, прецизира да сагласност на финансијски план МЗ даје градска управа надлежна за послове месних заједница, уређују облици и начин надзора над радом и актима МЗ. Предложено је да Скупштина града покреће поступак за оцену уставности и законитости општег акта МЗ ако сматра да тај акт није у сагласности с Уставом и законом, уређује поступак утврђивања сагласности општег акта МЗ са Статутом или другим општим актима Града и обустављање финансирања активности МЗ у којој се новац не користи у складу с финансијским планом, што је од изузетног значаја за њихов рад – каже Ђурић.

Осим дефинисања улоге Скупштине града као најодговорније у располагању градском имовином, Ђурић истиче унапређење процеса јавне расправе.

– Новину у Закону о локалној самоуправи представља прописивање обавезе надлежног органа да на интернет презентацији Града, односно на други примерен начин, обавести јавност да је отпочео рад на припреми прописа које доноси Скупштина града па је таква одредба садржана у Предлогу статута. Осим обавезне јавне расправе, Предлогом статута је предвиђена могућност да се јавна спроведе расправа уколико то захтева предлагач акта, трећина одборника или то предложи најмање 100 грађана с бирачким правом на територији града. Предлогом статута уређен је поступак организовања и спровођења јавне расправе. Значајно је прописивање обавезе објављивања јавног позива за учешће у јавној расправи, програма спровођења расправе и нацрта акта који је предмет јавне расправе. Такође је предвиђена обавеза надлежног органа да о спроведеној расправи сачини извештај који обавезно садржи све предлоге и сугестије изнете на јавној расправи и ставове надлежног органа о тим предлозима с образложењем разлога за њихово прихватање, односно неприхватање, као и одређивање да се извештај објављује јавно. Предлогом статута предвиђено да је орган надлежан за утврђивање предлога акта дужан да приликом утврђивања предлога води рачуна о предлозима и сугестијама датим на јавној расправи – закључује члан Градског већа за управу и прописе Милан Ђурић.       

Важећи Статут Града Новог Сада усвојен је још 2002. године, мењан је 2008. године и исте године сачињен је и његов пречишћен текст. Закон о локалној самоуправи је измењен и допуњен у јуну месецу  2018. године. Законом су обавезане јединице локалне самоуправе да у одређеном року ускладе са Законом своје статуте и друге опште акте.

- Од 2008. године донети су и нови, односно новелирани су закони којима су уређена поједина питања од значаја за рад и функционисање локалне самоуправе: Закон о јавној својини, Закон о правобранилаштву, Закон о планском систему РС, Закон о службеној употреби језика и писма, Закон о заштити права и слобода националних мањина, Закон о јавним предузећима, Закон о комуналним делатностима, Закон о путевима, Закон о водама, Закон о становању и одржавању зграда, Закон о спорту, Закон о младима и други. То је условило потребу усклађивања одговарајућих решења садржаних у Статуту Града Новог Сада и са тим законима - наводи Милан Ђурић.

С. Крстић